Нови сапуни из нове модле

Волим да планирам дизајн нових сапуна, да комбинујем састојке, мирисе, боје, шаре. Волим да сапун излијем у модлу облика векне и са нестрпљењем чекам кад ћу исећи први комад. Ако је у питању нека шара коју сам први пут испробала тај тренутак пред сечење је незабораван. Ко год се до сада испробао у изради сапуна тачно зна о чему пишем: или се одушевите како вам је пошло за руком да остварите своју визију или то буде потпуно разочарење па почнете да се присећате где је могло да дође до грешке приликом шарања. И наравно планирате нову туру са надом да ће боље испасти.

То што су ми исечени комади сапуна омиљени уопште ме не спречава да купујем силиконске модле разних облика а све у нади да ћу их некад искористити за израду сапуна. У ствари то се понекад и деси кад решим да направим слани сапун (погледајте неке од ових сапуна на овом линку). Ови сапуни су специфични зато што треба тачно проценити тренутак када је најбоље да се исеку како би се избегло мрвљење. Овај ризик се наравно избегава када их излијете у појединачне модле. Имајући ово на уму купила сам недавно нову, силиконску модлу.

 

Уз помоћ ове нове модле нови сапуни угледаше светлост дана:

 

Упркос плану да ову нову модлу користим за слане сапуне ова прва тура је ипак била један класичан сапун израђен хладним поступком. Пуно пута се предомислим и почетна замисао прерасте у нешто сасвим друго. Искомбиновала сам стандардну смешу биљних уља, убацила каолин глину и мирисно уље јасмина. Мирис јасмина се стварно добро показао и лепо одговара овом сапуну а овај жути дизајн на врху је тек ту да делом подсети на нежан изглед овог цвета.

 

Сигурно вам је познато како нека мирисна уља могу задати главобољу током употребе. Нека су одлична за рад али нека вас баш могу бацити у прави очај. То се мени дешава са "Алоа Вера" мирисом. То је леп, универзалан, освежавајући мирис са којим сам више пута пробала да направим сапун хладним поступком али који је сапунску масу згушњавао брзином муње ("soap on the stick" феномен). Решила сам ипак да га поново испробам и погледајте резултат:

 

Није тако лоше испало кад узмем у обзир све раније неуспеле покушаје. Повела сам рачуна да ми биљна мешвина уља и раствор соде буду хладни, мирисно уље сам промешала сасвим лагано, жицом за мућење. Да би се избегла монотонија набацила сам један једноставан, бео слој на врху. Сапун има једноставан дизајн али ми се чини да овај површински, бели слој вапи за неком шаром тако да ћу сигурно направити још неку туру у будућности. Надам се такође да ће и нека тура сланих сапуна доћи на ред :)

Уживајте у овом празничном дану и срећно сапуњање! 

Уради сам: чистач лица на бази бутера и уља

Ако сте расположени да засучете рукаве, баците се у акцију и обрадујете своју кожу једним нарочитим третманом, онда овај пост стиже у право време.

 

Ради се о производу који садржи природне састојке а служи за чишћење лица. Рецептура је прилично једноставна а потребан материјал ћете лако набавити. Спремите се да направите чистач лица на бази бутера и уља!

 

 

Направите сами пенушави шећерни пилинг

Изгледа никад доста пилинга! Ја волим да макар једном недељно урадим пилинг целог тела. Нарочито сада, када је време хладно а ми носимо по неколико слојева одеће, чини ми се да је стварно неопходно да поклонимо додатну пажњу неговању коже.

Што се израде пилинга тиче мислим да спадају у производе које заиста веома лако можете и сами да направите код куће. Питање је само шта највише волите и који рецепт ћете користити. Ја сам до сада већ поделила неколико рецепата за различите шећерне пилинге: кафене пилинг коцке, кремасти пилинг, уљани пилинг.

У последње време најчешће правим пенушаве. Ево како изгледају:

Царство мириса и боја: ручно прављени глицерински сапуни

Од када сам направила прве пробне транспарентне глицеринске сапуне, погледајте на овом линку како су испали знала сам да ће то заправо бити почетак. Сам процес израде је захтеван. Базна уља, ја користим маслиново, кокосово, палмино и рицинусово уље, се са содом кувају на пари а онда се добијеном сапуну додају алкохол, глицерин и раствор шећера. Процес израде потраје... На крају иде најзанимљивији део, нешто што на почетку и покреће да се уђе у цео пројекат, а то су мириси и боје. За сваког сапунџију ово је један од најинтересантнијих али и најизазовнијих делова израде.

 

Након прве пробне туре глицеринских сапуна направила сам "Калмолину" (погледајте је на овом линку). То је заправо био почетак за остале који су накнадно уследили.

 

На првом месту "Violet Fairy":

 

Happy "Happy Baby"

Већ дуже времена стало имам при руци сапун "Happy Baby". Да објасним у самом старту, овај сапун је назван по мирисном уљу који улази у његов састав а подсећа на свежину али исто тако има неку нежну, пријатну ноту. Све у свему, заиста верно одговара датом називу.

 

У овој тури сам била инспирисана да испробам нешто ново, а ко прати мој ради сигурно ће одмах погодити о чему се ради. Наиме, "осмелила" сам се и поиграла бојама и комплетно обојила цео сапун. На неки начин ово је за мене преседан међутим већ дуже време се одлучујем на овај корак. Годинама уназад сам испробавала разне природне колоранте и искључиво њих додавала сапунима. Мислин на коприву, куркуму, индиго, сок свеже шаргарепе, активни угаљ и да не набрајам даље. Али, ко се већ сам опробао у изради сапуна зна да је свака нова тура нови изазов а мене су боје за сапуне у последње време "повукле" да их испробам (да не описујем сада компликовани ланац набавке и како сам уз помоћ пијатељице успела да их набавим из иностранства).

 

Ево погледајте како изгледа актуелна варијанта овог сапуна: 

 

Peeling me softly





Луфа је већ дуго састојак који додајем у сапуне. Било је ту чак и иницијативе да је сама узгајам али тераса и градски услови и нису баш идеални за ту активност. Мада моја пријатељица Нина ме је подржала па је на крају било и приноса (погледајте у овом посту).

 

Ова биљка је фантастична за пилинг коже. Први сапуни са луфом које сам направила били су округли. Погледајте овде како су изгледали. Врло једноставно! У пластичну цев одговарајућег пречника убаци се комад луфе и залије сапунском масом. Мали је изазов извадити сапун касније из ове модле али уз мало довитљивости и то је могуће :)

 

Како увек желим да испробам нешто ново ево још једне сапунске варијанте са додатком овог састојка:

 

За овај сапун луфу сам додала само у четвртину масе прво је ситно исецкавши маказама. Луфа обезбеђује баш јак пилин и када је има пуно у сапунима онда он баш може и да гребе. Све је ствар укуса, али ја лично не волим баш јако стругање, тако да ми је ова количина луфе прилично оптимална.

Уочавате ли овај средишњи слој? Убацила сам мало уситњене морске траве а од остатка масе сам је раздвојила какао линијама. Овај детаљ је баш дао неку нову драж овом једноставном сапуну. У последње време не убацујем баш тако често сушено биље у сапуне али додато на овакав начин, само делимично, ми се баш свиђа и верујем да ћу поновити овакав дизајн у неким будућим сапунима.

Да напишем нешто и о састојцима! Сапун је на бази маслиновог, палминог, кокосовог и рицинусовог уља и додат је освежавајући мирис морског бора. Један једноставан а ипак необичан сапун који ме тако асоцира на предстојеће лето.

Са луфом или без ње свакако је битно да се посветимо пилингу коже и дочекамо лепо време у пуном сјају, мада из ове перспективе кад киша данима не престаје да пада, то не делује баш као лак задатак :)

Желим вам успешну радну недељу и срећно сапуњање!

Кремасти пилинг за тело

Обожавам пилинге за тело! Пилинг тела јесте додатна активност рутини туширања али то  уложено време се стварно исплати. На врло лак и једноставан начин, у сопственом аранжману, можемо омогућити себи прави спа ужитак.

Мада се за пилинг могу користити разни материјали ја у последње време користим шећер и могу вам рећи да сам јако задовољна. Пилинг шећером није превише груб али је довољно ефикасан и зато је шећер, кад су пилинзи у питању, мени је један од омиљених материјала.

Постоје различите рецептуре за пилинге који се могу направити мада је у основи иста идеја: мешање уља и бутера са изабраним пилинг материјалом. На влажну кожу, непосредно након туширања, нанесе се пилинг, истрља се по кожи а затим испере. Осим што се кожа освежи и некако "живне" такође упије уља и бутере тако да након туширања не постоји потреба за наношењем лосиона или креме.

Погледајте како је текао мој поступак израде кремастог пилинга:

Од тренутка када сам набавила неопходне материјале за израду крема, пре свега мислим на емулгаторе, решила сам да направим кремасти пилинг за тело. То је мало напреднија варијанта у односу на стандардни пилинг јер се мешавини уља и бутера додаје и емулгатор. Кад нанесемо овај пилинг, у контакту са водом, практично се направи кремаста емулзија која се ставрно лако утрљава на кожу.

Испробала сам рецептуру са Point of Interest блога, чији је аутор Сузан, врхунски експерт кад су емулзије у питању као и многи други козметички производи, и не само то већ и особа која несебично дели своје искуство и знање. Сам рецепт можете погледати на следећем линку.

За израду овог пилинга користила сам маслиново уље. Сигурно вам привлачи пажњу његова боја. Потиче од шикона, биљке коју сам добила из Јапана, и коју сам сама мацерирала  (погледајте више информација у овом посту).

А ево како је испао кремасти пилинг:

Кремасти пилинг за тело

Осим маслиновог овај пилинг садржи и какао и ши бутер као и неодољиви мирис лаванде.

 

У случају да немате све неопходне састојке за израду кремастог пилинга подсетићу вас да пилинг може веома лако да се направи и по једноставнијој рецептури. Погледајте на линку овај рецеп за шећерни пилинг о коме сам раније писала. Такође, ако имате мало више времена, и пилинг коцке могу да дођу у обзир, погледајте рецепт објављен у овом посту. Без обзира на одабрану рецептуру сви ови пилинзи ће подједнако ефикасно одрадити посао, остаје само на вама да их испробате, уврстите у вашу рутину и уживате у добијеним резултатима!

Желим вам леп остатак викенда, успешну предстојећу радну недељу и наравно срећно сапуњање!
 

Још једна "Лаванда"

Природни колоранти за сапун су ми стални изазов. Мада постоје неки који ме до сада нису изневерили, попут сока  од шаргарепе или активног угља, са неким другим није увек било баш лако радити. Управо зато су ми изгледа и непрекидни извор инспирације...

Када сам напокон успела да набавим прах спирулине, после мукотрпног тражења овде код нас успела сам да га нађем у једној веома обичној радњи здраве хране током моје посете  Софији, одмах сам визуелизовала разне комбинације са зеленом бојом у коју ова алга обоји сапун.

Сећате се биљке шикон и поклон пакета из Јапана као и предивне љубичасте боје (погледајте овај пост) ? Било ми је јако привлачно да је искомбинујем са зеленом. Ево како је испало:

Сапун "Лаванда"

Након што сам умутила сапун, са мацератом шикона у малиновом уљу, издвојила сам део масе и додала спирулину у њега. Техником шарања сапуна кашиком у модли (spoon swirl)  добила сам ове шаре.

Далеко од тога да зелена боја доминира, рекла бих да је више маслинаста. Морам да признам да није у потпуности остварила моја очекивања али ипак постигнут је контраст боја који је прилично уочљив и упечатљив.

Сапун је израђен од мешавине биљних уља уз додатак козјег млека и ши бутера као вишак масноће. А мирис?

Мени је уз ову комбинацију боја највише ишла мешавина етеричних уља лаванде и рузмарина. Осим што је права посластица за кожу овај сапун је тако пријатног и освежавајућег мириса.



Ово је био тек почетак са спирулином, у наредном посту ћу вам приказати мало другачији сапун са овим колорантом.

Желим вам пријатан викенд и срећно сапуњање!

Јесте ли за мало егзотике?

Ним уље (neem oil) ми је било дуго на листи жеља. Мада га је могуће набавити и код нас, јер доступно је између осталог преко разних домаћих сајтова за продају, код мене дуго није успело да дође на ред ... Али недавно, када сам због сасвим других ствари свратила до радње здраве хране где повремено купујем, видела сам га и одушевила се! Не сећам се да сам до сада овако лако успела да набавим неки жељени састојак.

Па зашто ми је ово уље привукло пажњу? Читајући о њему наишла сам на доста информација, а када је у питању нега коже, наводи се његово благотворно дејство по питању спречавања кожних инфекција, поспешивању зацељивања рана, ублажавања симптома акни, псоријазе и екцема... Да не наводим више, али за мене су ове карактеристике биле сасвим довољан разлог да га набавим и испробам га – како ја тако и неки од мојих укућана који се муче са атопијским дерматитисом.

Уље сам прво испробала као састојак креме.

Крема са ним уљем

Следила сам рецептуру коју је великодушно поделила Tanya власница Lovely Green блога. 

А ево и рецепта:

10 г ним уља

40 г ши бутера

30г какао бутера

20 г рицинусовог уља

10 г бадемовог уља.

Намерно сам изоставила додатак етеричног уља (мада верујем да би се етерично уље лаванде јако лепо уклопило) ради смањења ризика од могућих реакција коже захваћене дерматитисом.

Сам поступак израде креме је врло једноставан. Прво отопити бутере (ја то радим у микроталасној водећи рачуна да се не прегреју) а након тога додати остала уља. Промешати, оставити у фрижидер ради прохлађивања а затим наставити са мешањем и крема је готова! Што се мириса тиче, а верујте ми да ово уље баш мирише, у овој креми се на крају осећа као блага нота белог лука (мене подсећа на грашак са белим луком) која јако брзо изветри након наношења.

Задивила ме је глаткоћа и размазивост ове креме! Овај однос бутера и уља у рецептури даје производ који је јако лепо размазив и при ниским температурама. У сваком случају представља добар потенцијал за даље пробе и комбинације уља.

Што се ефеката на атопијски дерматитис тиче тиче ту не бих могла у потпуности да потврдим  делотворност мада је било периода када су се симптоми у потпуности повукли. На првом месту због тога што моја ћерка и није баш доследна у примени. Верујем да чак и најделотворнији препарат, кад се не користи редовно, што је код нас случај, не може да произведе добре резултате. Али оно што могу да потврдим из личног искуства је да крема тако фино омекша кожу и сигурно ће бити међу производима које ћу имати на залихама кад наступи хладно време.

И још једно искуство везано за ово уље. Као састојак маске за лице је стварно изузетно!

Маска за лице са ним уљем

Маску сам направила користећи следеће састојке:

1 кашичица меда

1 кашичица ним уља

око 1 кашичице куркуме (по потреби да се направи паста погодна за размазивање).

Држати на лицу десетак минута и испрати млаком водом. Ова маска изузетно прија сувој кожи мог лица.

Могу на крају само да додам да ми је баш драго што сам успела да испробам ним уље. У плану ми је да са њим направим и сапун за лице, вероватно са куркумом јер тако добро иду заједно, али о томе неком другом приликом.

У случају да сте и ви расположни за мало егзотике верујте ми да ће вам је ним уље сигурно пружити.

Желим вал леп викенд и срећно сапуњање!

Тај дивни свет бутера и уља

Мислим да је за сваког сапунџију само питање времена када ће, уз сва уља, бутере, етерична и мирисна уља које има, кренути даље и направити неки производ од ових материјала а који није сапун. Ја сам до сада направила балзам за усне, балзам за тело, чврсти лосион и сви они су били анхидровани (тј. нису садржали воду у себи). Међутим на мојој листи жеља су већ дуго креме, лосиони и бутери за тело па напокон и они дођоше на ред.

Неком израда ових производа не би била ништа специјално али имајући на уму како је тешко набавити неопходне састојке (на првом месту мислим на емулгаторе и конзервансе) за хобисту у Србији је ово прави изазов!

Пронаћи рецептуру за лосионе и бутере на интернету, који је заиста неисцрпан извор информација, није тешко. Међутим ја сам особа која воли да разуме механизме реакције а самим тим и функцију састојака у рецептури. Зато сам једно дуже време читала само о карактеристикама уља и бутера. Не кажем да нисам довољно знала (најзад наведите ми неког сапунџију који их у прсте не познаје) али ово је за мене био мало другачији поглед на ствари. Заинтересовало ме је и подстакло да се удубим у њихову структуру, да се практично вратим уназад и обновим основе органске хемије. На студијама хемије смо детаљно изучавали структуре масних киселина (не питајте колико свезака за вежбање је морало да се испише док се не науче напамет) али тада је то била само сува теорија. Сада, одједном, као да су добила видљиви профил и на спомен рицинусовог, сунцокретовог уља или какао бутера ја одмах визуелизујем њихове садржаје палмитинске, стеаринске или олеинске киселине и који квалитет који дају креми или лосиону.

Али ипак још мало теорије. Лосиони и креме су емулзије. У основи, емулзија је систем две или више немешљивих фаза којe се након мешања јако брзо раздвајају на своје састојке (замислите систем који чине уље и вода). Да би систем постао стабилан потребно је додати супстанцу која ће омогућити распршивање једне фазе у другој у облику ситних капљица. Та супстанца је емулгатор. Један од једноставних примера емулзије је мајонез. Када би у исту посуди сипали уље и киселину ове две компоненте се не би помешале. Међутим додаје се жуманце (које сдржи лецитин а који је емулгатор) и након мешања емулзија је готова! Тако је исто и са лосионима и кремама. Уљана и водена фаза се помешају уз присуство емулгатора а након тога следи додатак конзерванса и мирисног или етеричног уља. У зависности од количине и квалитета уљане фазе добијамо емулзије различите густине и квалитета тј. креме, лосионе или бутере.

Од тренутка када се родила идеја да смућкам први "емулговани пројекат", па до његове реализације, прошло је неколико месеци током којих сам читала, решавала шта прво да пробам, одустајала од замисли, набављала састојке... И ево, представљам вам први употребљиви бутер за тело (обратите пажњу на ово употребљиви јер на жалост било је и неуспелих покушаја) на бази сунцокретовог уља и ши бутера са мирисом беле орхидеје:

Бутер за тело

Данима након што сам направила овај бутер осећала сам неку врсту усхићења и задовољства јер, осим што овај производ веома прија мојој сувој кожи, било ми је драго што се сав труд око припреме и планирања исплатио!

Не бих да правим паралелу са израдом сапуна, јер поређење је стварно излишно пошто се ради о два потпуно различита процеса, али бих макар поделила неколико првих утисака. Метод који сам ја следила за израду бутера прописује загревање и темперирање уљане и водене фазе током одређеног временског периода што касније и гарантује стабилност и дуготрајност добијене емулзије. Искрено говорећи стварно се има утисак да се ствари држе под контролом јер кад се упореде сва могућа и немогућа изненађења која се могу десити током мућења сапуна, а све при екстремно високој pH вредности, одржавање константне температуре воденог купатила и фаза у посудама и није тако велики проблем (овде морам да додам да сам релативно лако успела да обезбедим термометар без кога би ова контрола била стварно неизводљива).

Моја свеска и гомила прерачуна...

А што се рецептуре тиче то је већ прича за себе. За креирање рецептуре сапуна постоје калкулатори, као и препоручени опсези параметара квалитета који помажу да се предвиде карактеристике које ће сапун имати. Уз јасну визију шта се од сапуна очекује врло лако се дође до жељеног рецепта. Са кремама је мало другачије. Мада се могу наћи калкулатори доступни на интернету, мој ограничени избор емулгатора ме је практично приморао да рецептуру развијем "пешака" тј. да корак по корак одредим одговарајуће количине емулгатора ради уклапања у HLB вредност уљане фазе.

А мирис је тек прича за себе! Некада мирисна или етерична уља у сапунима могу бити баш велика главобоља: могу да брзином светлости згусну сапунску смесу током мешања, да јој промене боју и, на највећи ужас сваког сапунџије, изветре и у траговима се осете након сушења сапуна. Са кремама је потпуно супротно: овде треба водити рачуна да се са мирисима не претера!

Мени тек остаје да  идем даље кроз овај новооткривени свет бутера и уља. У плану су ми лосиони са другачијим уљаним комбинацијама, пуно тестирања, али полако... Добра вест је што се релативно брзо троше и што не треба да се траже "изговори" за прављење нових тура.

Надам се да вас нисам угушила са овим текстом али где бих другде и могла овако да одужим ако не на овом блогу!

Желим вам успешну радну недељу и срећно сапуњање!