А сада мало кувања!

Кад погледам досадашње постове видим да сам само писала о сапунима направљеним хладним (СР) поступком. Међутим, већину сапуна које имам израђујем топлим поступком (НР), тј. мешавину уља са содом кувам на пари.

Како сам недавно правила сапун “Жути ноћурак” потрудила сам се да фотографишем поступак кувања. Унапред се извињавам за квалитет фотографија али то је највећим делом из следећих разлога: фотографисање ми баш и није јача страна, шерпа у којој се сапун кувао је дубока па је било незгодно да се нађе адекватан угао за снимање а да ми се апарат не замагли због паре, у мојој кухињи баш и нема много простора за маневрисање...

На самом почетку представљам вам моју "апаратуру" за кување сапуна. Као што видите у питању су две шерпе (такозвани "double boiler" а ја их зовем водено купатило). У ширу улијем воду а ова друга служи за кување. Битно је да буде од нерђајућег челика како не би дошло до корозије у контакту са содом.

"Апаратура" за кување

Рецептура за СР сапуне потпуно је одговарајућа НР сапунима мада ја соду растворим у за скоро половину мање воде него што је теоретски потребно. Ово због тога што ту течност надокнадим након кувања сапуна јер тада додам различите састојке као што су, у овом случају, козје млеко и сок од шаргарепе. На тај начин састојци остају непромењени а од сапуна имамо максимални бенефит.

Мешавину биљних уља заједно са раствором соде мутим директно у шерпи док се не постигне густина налик пудингу. Фотографија испод показује тренутак кад укључим решо и маса почиње да се загрева. Ова жућкаста боја смесе потиче од нерафинисаног пчелињег воска који је саставни део ове рецептуре као и већине осталих сапуна које кувам.

Изглед сапунске масе пре почетка кувања

Током кувања поклопим шерпу како не би испаравала вода из сапуна и оставим да се загрева без икаквог мешања око 20 минута.

Сапун се полако кува

Не постоји неко правило око мешања али пошто сам ја прилично нестрпљива јако често загвирим у масу и не могу да издржим да је не промешам.



Сапун након мешања који полако почиње да личи на пире од кромпира

Али мешање је јако битно кад процес сапонифукације одмакне. Потребно је контролисати и мешати масу како се не би десио "вулкан" и маса изашла из шерпе (нисам веровала да је могуће све док ми се то једном није десило).

Такозвана "вулкан" фаза до које понекад може доћи

Скуван сапун је налик вазелину и веома лако се препозна визуелно. Мада, може се проверити и тако што се комадић ове смесе лизне. Ако не пецка језик значи да је сапонификација готова. Дужина кувања зависиће од рецептуре. Конкретно овај сапун се кувао скоро сат времена.

Скувани сапун

Ја сада оставим да ова смеса мало одстоји да би се охладила и након тога јој додајем различите састојке. У овом случају то је козје млеко, сок од свеже цеђене шаргарепе, уље жутог ноћурка и ши бутер. Са техничке стране ови додаци олакшавају мешање сапунске масе мада морам да признам да мене рука ипак заболи (никако да нађем неко боље решење).

Сапун са додацима: смеса је сада глатка и лакша за манипилацију

Сада је сапунска маса спремна да се пребаци у модлу. Мада би могло и краће мени обично у модли одстоји око један дан.

.

Онда на ред долази сечење и након две недеље сапуни су спремни за употребу.
Ево како изгледа "Жути ноћурак":

Сапун "Жути ноћурак"

И то би било то! Надам се да сам успела да вам макар мало приближим лепоту овог процеса. Признајем да ми је лакше направити СР сапуне али мене овај НР процес и даље вуче и ја баш уживам у њему. Кад мало боље размислим можда то онај притајени хемичар у мени користи прилику да мућка, меша, контролише реакцију. Најзад, није ни битно...

Све најбоље вам желим и срећно сапуњање!