Поздрав из Јордана (први део)

Ово је право уживање! Скувана кафа у рано јутро током викенда и листање и читање  омиљених блогова су једни од мојих најдражих тренутака за опуштање. Још ако је лепо време па изађем на терасу...

Јака црна кафа без шећера за "Добро јутро"!

А када смо код кафе од колега из Јордана сам својевремено добила на поклон арапску кафу. Наизглед је веома слична овој коју можемо купити код нас међутим потпуно другачијег укуса! Та додатна, пуна арома на коју ја баш и нисам навикла, потиче од кардамона – зачина који је вероватно у доброј мери додат овој кафи. У сваком случају, осим за пиће, због те своје специфичне ароматичности, ја сам ову поклон кафу у старту планирала и као додатак сапуну. Међутим, околности су биле такве да сам прво направила кафене пилинг коцке (погледајте рецепт који сам објавила у овом посту ) а онда и сапуне. Кажем сапуне јер сам урадила две туре...

Није први пут да правим сапун са додатком кафе. Имајући на уму претходна искуства, када сам добила светло браон сапун, сада сам желела  баш тамну боју али и да сапун има благи пилинг ефекат. Зато сам соду расторила у мало скуване кафе, додала такође и козјег млека, а на крају и неколико кашичица млевене кафе. Међутим, проблем ми је направило мирисно уље! Убацила сам мирисно уље "бадема и ваниле" комбинујући га са мирисним уљем "млека и меда" у масу коју сам поделила на два дела. Маса ми се стегла вртоглавом брзином, а вероватно због тога што нисам лепо услепа да је измешам у модли је почела и да се раздваја.

Ово ме ипак није толико обесхрабрило. Сапун се стегао, сутрадан сам га исекла, нарендала и претопила али додајући само мало воде и глицерина. Да бих избегла нерастопљене комадиће миксала сам их мисером додајући воду по потреби. И ево како су ови сапуни изгледали одмах након вађења из модле и сечења:

Претопљен сапун са кафом спреман за сушење

Одушевљена сам сјајним врховима и глаткоћом текстуре добијених сапуна. Због присуства ванилина у мирисним уљима тек исечени сапуни полако почињу да тамне по ободима.

Овако изгледају после неколико недеља сушења. Већ је скоро сав вишак воде испарио а остале су кафене сапунске коцке, које нисам планирала, али са којима сам на крају баш задовољна.

Сапун са кафом

Међутим нисам хтела да одустанем од стандардног облика сапуна. Решила сам да направим још једну туру. Одлучила сам да то буде прошарани сапун а додала сам и мало мирисног уља Cotton Baby, мада и ово мирисно уље није баш захвално за рад због згушњавања смесе, али шта да се ради кад тако добро мирише!

Сапун са кафом

После оволиког кафенисања неће ми вероватно ускоро пасти на памет да правим сапун са кафом, мада ћу свакако наставити да је пијем :)

До следећег поста, када ћу вам представити још један сапун са састојком добијеним из Јордана, желим вам леп викенд и срећно сапуњање!

Кафене пилинг коцке и понека куглица

Један од производа за негу коже кога обавезно морам имати на дохвату руке је пилинг за тело. Постоје различите врсте пилинга који се могу направити у кућној варијанти. Ја сам већ поделила са вама један рецепт који је на бази уља и меда а који можете погледати у овом посту.

Међутим, од тренутка када сам први пут видела Ксенијине пилинг коцке, чије упутство за припрему је објавила у овом посту на свом СенМи блогу, ја сам их ставила на своју “to do” листу. Прошло је од тада доста времена али сам се тек недавно усудила да се упустим у овај пројекат - што због захтевности саме припреме (како ми се учинило на први поглед) а што због недостатка времена... Истражујући остале доступне рецепте на ову тему наишла сам и на Chickens in the Road блог и овај пост који ми је привукао пажњу. Комбинујући већ описане рецептуре, а желелећи да испробам кафу као материјал за ексфолијацију, направила сам кафене пилинг коцке.

Састојци за израду кафених коцки

А ево и рецепта:
60 г сапуна
60 г глицерина
90 г уља (ја сам користила мешавину сунцокретовог и бадемовог)
140 г жутог шећера
130 г кафе.

Сам поступак припреме је прилично једноставан. Нарендајте и истопите сапун уз додатак глицерина. Ја сам користила мој сапун направљен пре више од две године! Погледајте како је изгледао сапун са додатком камилице, практично један од мојих првих направљених сапуна на самом почетку:

Моји почетнички сапуни

И сада је потпуно употребљив иако је камилица мало „усахла“. Мада нисам у потпуности задовољна изгледом мојих сапуна данас, знам да ми треба још доста рада и искуства, кад погледам ове почетничке ипак видим велики напредак.

Након рендања издвојила сам цветове камилице и релативно лако истопила сапун у микроталасној уз додатак глицерина. Остали су мали комадићи који нису сметали коначном производу.

Отопљени сапун

Након отапања сапуна и додавања уља, шећера и кафе, масу сам изручила у чинију и одложила у фрижидер. Након хлађења исекла сам масу у коцке. И ево их, кафене пилинг коцке:

Највише ме је бринуло хоћу ли успети да их добро исечем и да ли ће маса бити довољно компактна. Међутим све је испало много лакше него што сам очекивала. Оно мало масе која се измрвила се лако обликује у лоптице.

Нисам додавала никакав додатни мирис зато што ми је кафа довољно ароматична. Морам да признам да ми је прво искуство везано за коришћење било необично. Требало ми је мало времена да се навикнем на призор тела обложеног кафом али верујте ми, након туширања и испирања овог пилинга, на крају остане само осећај свежине и цео овај труд се стварно исплати.

Можда сте обратили пажњу да паковање кафе, као и сама кафа коју сам користла, није са ових простора. Ради се о поклон састојцима, које сам добила пре извесног времена из једне далеке земље, са којима сам већ направила неке сапуне. Међутим више о томе у наредним постовима а до тада желим вам успешну радну недељу и срећно сапуњање!

Пенушаве "Ледене коцке"

Ја волим и да кувам! Мада то до сада нисам спомињала али већина производа из моје кухиње су ипак салате, јела, колачи... Да бих разбила стереотип вртим разне рецепте. За она уобичајена јела која спремам преко недеље налазим разне  варијанте и идеје на куварским блоговима које пратим. Међутим, када су колачи у питању, веома често окренем свеску рецепата моје мајке... Има ту свега, не само колача, већ и разних рецепата за остале производе попут сокова и зимница. Чак сам налетела и на упутство за припрему глицеринског лосиона за руке!

Један од колача, коме нико у фамилији не може да одоли, су „Ледене коцке“. Обично за време празника, или када нам долази неко у госте, ја спроведем анкету међу укућанима по питању посластице које би волели да се нађе на трпези. Избор су увек „Ледене коцке“. Чини ми се да овај колач својом једноставношћу, укусом и  изгледом увек однесе победу над много компликованијим, скупљим и захтевнијим посластицама.

Пенушаве "Ледене коцке"

  Питаћете се шта  „Ледене коцке“ траже у сапунском блогу? На први поглед сапуни и колачи су потпуно неспојиве ствари али мени су ове коцке дале инспирацију да направим сапун сличног дизајна. И то није све. Подстакле су ме да испробам какао прах који је, као додатак у пар ретких изузетака када сам га користила за исцртавање линија у сапунима, неправедно занемарен са моје стране. Изгледа да све што нам је на дохвату руке није баш тако атрактивно . На жалост то се односи на какао који ми никад до сада није био инспирација. Али зато су „Ледене коцке“ направиле разлику!

Шта какао чини тако посебним да буде пожељан састојак у препаратима за негу коже? Богат је антиоксидансима, гвожђем, калцијумом, магнезијумом... Подмлађује кожу и чини је меком, глатком и сјајном.

Сапунима сам додала етерично уље нане и миришу тако неодољиво и освежавајуће... А сада, када су довољно одстојали, спремни су за употребу и ја један носим у купатило за туширање!

Али у сусрет предстојећим Ускршњим празницима, и верни досадашњем избору посластица, оно што знам је да ћемо се једном туром, оних правих, слатких, сигурно врло брзо и засладити!

Желим вам срећне предстојеће Ускршње празнике и срећно сапуњање!

Rolling like a ball

Са сваком новом туром сапуна, након сечења сапунске „векне“ у комаде, добијем „окрајке“. Нису то неке позамашне количине у питању, јер ипак се ради о ручно прављеном производу код кога се и очекују мале несавршености, али ипак се наменски исече мали слој како би први и последњи сапуни из „векне“ били равних површина. Готово инстинктивно ја те „окрајке“ претворим у лоптице. Верујте ми, до сада сам већ скупила позамашну количину...

Rolling like a ball

Мада знам да могу бити лепи умеци у сапуну (колико сам само маштовито дизајнираних сапуна са лоптицама видела) ја их нисам до сада користила. Кажем до сада јер ипак сам их недавно, када сам понова правила сапун са кокосовим млеком, убацила у њега.
Обично у овај сапун ради боје додам куркуму, а затим га украсим једном какао линијом (погледајте како је испала претходна тура на овом линку). Међутим сада сам хтела да све „искомпликујем“ и додатком лоптица а, пошто сам очигледано била баш пуна ентузијазма тог поподнева,  чак и са две какао линије! Ово можда за неког не би био изазов али моје мирисно уље лимуна које додајем овом сапуну уме јако брзо да стегне сапунску смесу тако да баш и није много захвално за неки дужи рад – а време је стварно потребно када се раде овакве ствари.
Елем, срећа прати храбре!

Sapun sa kokosovim mlekom

Сапун је испао јако лепе боје. На првом месту зато што сам куркуму прво растворила у мало воде а нисам је сипала директно у смесу као у претходним турама. Врло лепа боја за коју мислим да је прави потенцијал. Оно што ми се додатно свиђа је њена прилична постојаност.
Што се куглица и линија тиче мислим да сам мало претерала. Две линије су стварно превише а и распоред ових куглица је сувише униформан за мој укус. Мало нацртне геометрије и пројекције у простору за неки будући „пројекат“ ми не би било на одмет да обновим!

 Издвојила бих и сапунске врхове. Овај детаљ на сапунима ме увек остави без даха. Искрено, ја нисам експерт за врхове. До сада сам већину сапуна кувала а сапуни рађени топлим процесом имају потпуно другачију текстуру и не могу да буду тако дефинисани (мада су изузетно лепи али на свој начин). Такође, у сапунима које сам радила хладним процесом, врхови ми и нису били баш приоритет али је ипак било серија где сам успевала да их направим лепо дефинисане. Међутим, са овом туром, мислим да сам надмашила све моје претходне покушаје.

 

Не само што ми се допада облик већ и сама сапунска маса (овде од течних додатака има само кокосовог млека) има неку траспарентност која даје додатни ефекат.

 И оно што бих посебно истакла је како врхови изгледају кад се сликају изблиза. Ово је до сада најкраће растојање објектива моје камере са сапуном:

Close up

 Искрено се надам да ћу се ускоро поново позабавити преосталим лоптицама, а до тада: желим вам успешну радну недељу и срећно сапуњање!

Тај дивни свет бутера и уља

Мислим да је за сваког сапунџију само питање времена када ће, уз сва уља, бутере, етерична и мирисна уља које има, кренути даље и направити неки производ од ових материјала а који није сапун. Ја сам до сада направила балзам за усне, балзам за тело, чврсти лосион и сви они су били анхидровани (тј. нису садржали воду у себи). Међутим на мојој листи жеља су већ дуго креме, лосиони и бутери за тело па напокон и они дођоше на ред.

Неком израда ових производа не би била ништа специјално али имајући на уму како је тешко набавити неопходне састојке (на првом месту мислим на емулгаторе и конзервансе) за хобисту у Србији је ово прави изазов!

Пронаћи рецептуру за лосионе и бутере на интернету, који је заиста неисцрпан извор информација, није тешко. Међутим ја сам особа која воли да разуме механизме реакције а самим тим и функцију састојака у рецептури. Зато сам једно дуже време читала само о карактеристикама уља и бутера. Не кажем да нисам довољно знала (најзад наведите ми неког сапунџију који их у прсте не познаје) али ово је за мене био мало другачији поглед на ствари. Заинтересовало ме је и подстакло да се удубим у њихову структуру, да се практично вратим уназад и обновим основе органске хемије. На студијама хемије смо детаљно изучавали структуре масних киселина (не питајте колико свезака за вежбање је морало да се испише док се не науче напамет) али тада је то била само сува теорија. Сада, одједном, као да су добила видљиви профил и на спомен рицинусовог, сунцокретовог уља или какао бутера ја одмах визуелизујем њихове садржаје палмитинске, стеаринске или олеинске киселине и који квалитет који дају креми или лосиону.

Али ипак још мало теорије. Лосиони и креме су емулзије. У основи, емулзија је систем две или више немешљивих фаза којe се након мешања јако брзо раздвајају на своје састојке (замислите систем који чине уље и вода). Да би систем постао стабилан потребно је додати супстанцу која ће омогућити распршивање једне фазе у другој у облику ситних капљица. Та супстанца је емулгатор. Један од једноставних примера емулзије је мајонез. Када би у исту посуди сипали уље и киселину ове две компоненте се не би помешале. Међутим додаје се жуманце (које сдржи лецитин а који је емулгатор) и након мешања емулзија је готова! Тако је исто и са лосионима и кремама. Уљана и водена фаза се помешају уз присуство емулгатора а након тога следи додатак конзерванса и мирисног или етеричног уља. У зависности од количине и квалитета уљане фазе добијамо емулзије различите густине и квалитета тј. креме, лосионе или бутере.

Од тренутка када се родила идеја да смућкам први "емулговани пројекат", па до његове реализације, прошло је неколико месеци током којих сам читала, решавала шта прво да пробам, одустајала од замисли, набављала састојке... И ево, представљам вам први употребљиви бутер за тело (обратите пажњу на ово употребљиви јер на жалост било је и неуспелих покушаја) на бази сунцокретовог уља и ши бутера са мирисом беле орхидеје:

Бутер за тело

Данима након што сам направила овај бутер осећала сам неку врсту усхићења и задовољства јер, осим што овај производ веома прија мојој сувој кожи, било ми је драго што се сав труд око припреме и планирања исплатио!

Не бих да правим паралелу са израдом сапуна, јер поређење је стварно излишно пошто се ради о два потпуно различита процеса, али бих макар поделила неколико првих утисака. Метод који сам ја следила за израду бутера прописује загревање и темперирање уљане и водене фазе током одређеног временског периода што касније и гарантује стабилност и дуготрајност добијене емулзије. Искрено говорећи стварно се има утисак да се ствари држе под контролом јер кад се упореде сва могућа и немогућа изненађења која се могу десити током мућења сапуна, а све при екстремно високој pH вредности, одржавање константне температуре воденог купатила и фаза у посудама и није тако велики проблем (овде морам да додам да сам релативно лако успела да обезбедим термометар без кога би ова контрола била стварно неизводљива).

Моја свеска и гомила прерачуна...

А што се рецептуре тиче то је већ прича за себе. За креирање рецептуре сапуна постоје калкулатори, као и препоручени опсези параметара квалитета који помажу да се предвиде карактеристике које ће сапун имати. Уз јасну визију шта се од сапуна очекује врло лако се дође до жељеног рецепта. Са кремама је мало другачије. Мада се могу наћи калкулатори доступни на интернету, мој ограничени избор емулгатора ме је практично приморао да рецептуру развијем "пешака" тј. да корак по корак одредим одговарајуће количине емулгатора ради уклапања у HLB вредност уљане фазе.

А мирис је тек прича за себе! Некада мирисна или етерична уља у сапунима могу бити баш велика главобоља: могу да брзином светлости згусну сапунску смесу током мешања, да јој промене боју и, на највећи ужас сваког сапунџије, изветре и у траговима се осете након сушења сапуна. Са кремама је потпуно супротно: овде треба водити рачуна да се са мирисима не претера!

Мени тек остаје да  идем даље кроз овај новооткривени свет бутера и уља. У плану су ми лосиони са другачијим уљаним комбинацијама, пуно тестирања, али полако... Добра вест је што се релативно брзо троше и што не треба да се траже "изговори" за прављење нових тура.

Надам се да вас нисам угушила са овим текстом али где бих другде и могла овако да одужим ако не на овом блогу!

Желим вам успешну радну недељу и срећно сапуњање! 

Сапун са зеолитом

Знате ли на шта сам прво помислила кад сам од брата, који се бави органским узгојем житарица, још зимус добила на поклон овсено брашно?

Баш сам поносна на производе мог брата!

Није била у питању ни проја, ни погача, ни неки интегрални штапићи (мада и то се врло брзо нашло на трпези) већ овсено млеко! И верујем да већ претпостављате у ком производу је завршило мада морам да признам да  ми је баш дуго требало да решим да направим сапун са додатком овог састојка...

Могу вам рећи: ништа лакше од прављења овсеног млека! Можете наћи разне рецепте на интернету али ја сам следила врло једоставну процедуру коју је описала Cee, иначе власница Oil&Butter блога, у овом посту.

Решила сам да овсено млеко употребим у сапуну са зеолитом. Зеолит као додатак сапунима, које сам радила топлим поступком, користим већ дуже време. Међутим, што се овог сапуна тиче, решила сам да га направим хладним поступком по мало измењеној рецептури. Моја замисао је била да овсено млеко користим као део течности за растварање соде. Међутим ипак нисам могла да одолим па сам уз њега додала и козје млеко.

Хладно овсено млеко сам додала у сапунску масу након што је мућењем достигла "траг". Готова маса је била заиста лака за манипулацију. Ево како је сапун изгледао непосредно након сипања у модлу:

Сапун са зеолитом

А овако одмах након сечења:

Тек исечени сапун са зеолитом и овсеним млеком

Направљен на бази маслиновог, палминог, кокосовог, рицинусовог уља и ши бутера као додатка у виду 7% вишка масноће, са пријатним мирисом Happy Baby мирисног уља, овај сапун је врло брзо постао мој нови фаворит.

Сапун са зеолитом

А који сапун је тренутно ваш фаворит?

Желим вам успешну предстојећу радну недељу и срећно сапуњање!

Сапун који има "облик"

Волим слане сапуне! Након што сам утрошила и последње залихе знала сам да ћу кад тад направити још неки. Фасцинирана индигом као колорантом и лепом плавом бојом коју даје сапуну било ми је баш спојиво да мој следећи слани "пројекат" буде плав.

Слани сапуни су мало специфични због тога што, при великој количини соли коју им додајемо, уља у рецептуру морамо комбиновати тако да добијени сапун буде пенушав и да не исушује кожу. Због тога је већина сланих сапуна направљена на бази кокосовог уља (због обилне пене) и неког бутера (ја користим ши бутер а рецептуру сам објавила у овом посту). Још једна специфичност сланих сапуна је везана за њихово брзо стврдњавање и умешност да се одреди време када се ваде из модле и секу. Ја морам да признам да се нисам усудила да слани сапун излијем у моју регуларну модлу баш из бојазни да ће ми промаћи прави тренутак када би га требало исећи а, узимајући у обзир цену коришћених састојака, нисам хтела да ризикујем и добијем гомилу изломљених сланих комада. И управо долазимо до разлога због чега пишем овај пост као и везе са његовим насловом...

Већ од самог почетка, практично од када сам направила први сапун, ја стално добијам силиконске модле на поклон и количина коју сам до сада прикупила је заиста импресивна. Имам их разних: за мафине, колаче, срцолике облике у две различите димензије, модле за прављење леда...



Моје модле...

Кад год добијем нову, а обично од мог супруга, само ми дискретно скрене пажњу да сапуни могу да имају и "облик". Немојте погрешно да ме схатите али ово је заиста ствар личног опредељења и укуса. Мада су ме до сада многи сапуни изливени у модлама оставили без даха ја волим сапун "традиционалног" облика. Комад сапуна, што већи, са таласастим врховима, исечен тако да му је текстура потпуно изложена у свој својој лепоти и једноставности. Ручно прављени сапун коме сваки сапунџија даје лични печат...

Али не рекох ли малочас да, не желећи да доведем у ризик исход мог сланог сапунског "пројекта", посегнула сам за силиконским модлама. И могу вам рећи да ми није било лако да изаберем у коју да излијем сапуне. Првенствено због тога што слана сапунска маса и није превише user friendly материјал за обраду. Због високог садржаја кокосовог уља веома брзо се стегне а кад се дода со добије се и не превише глатка маса. Зато сам се одлучила за најједноставније силиконске облике и држала палчеве да буду потпуно испуњени сапуном тј. да не остану шупљине.

И ево како су испали, слани индиго сапуни:



Слани индиго сапун

 Плава боја се баш добро држи а и со се дискретно примећује. У њих сам ставила мирисно уље бора и могу вам рећи да кад год узмем ове сапуне у руке асоцијација су ми на море...

На неки начин сам задовољна коначним исходом. Комплетна сапунска маса ми се сместила у модле (браво за мој прорачун!), лепо су изливени и миришу заиста божанствено.

Да ли ћу модлама поново дати шансу? Искрено и нисам баш сигурна.  Можда само за ове слане сапуне... У међувремену остајем доследна својој визији ручно правњених сапуна.
А који се сапуни вама највише свиђају?

Желим вам леп викенд и срећно сапуњање!