А сада мало кувања!

Кад погледам досадашње постове видим да сам само писала о сапунима направљеним хладним (СР) поступком. Међутим, већину сапуна које имам израђујем топлим поступком (НР), тј. мешавину уља са содом кувам на пари.

Како сам недавно правила сапун “Жути ноћурак” потрудила сам се да фотографишем поступак кувања. Унапред се извињавам за квалитет фотографија али то је највећим делом из следећих разлога: фотографисање ми баш и није јача страна, шерпа у којој се сапун кувао је дубока па је било незгодно да се нађе адекватан угао за снимање а да ми се апарат не замагли због паре, у мојој кухињи баш и нема много простора за маневрисање...

На самом почетку представљам вам моју "апаратуру" за кување сапуна. Као што видите у питању су две шерпе (такозвани "double boiler" а ја их зовем водено купатило). У ширу улијем воду а ова друга служи за кување. Битно је да буде од нерђајућег челика како не би дошло до корозије у контакту са содом.

"Апаратура" за кување

Рецептура за СР сапуне потпуно је одговарајућа НР сапунима мада ја соду растворим у за скоро половину мање воде него што је теоретски потребно. Ово због тога што ту течност надокнадим након кувања сапуна јер тада додам различите састојке као што су, у овом случају, козје млеко и сок од шаргарепе. На тај начин састојци остају непромењени а од сапуна имамо максимални бенефит.

Мешавину биљних уља заједно са раствором соде мутим директно у шерпи док се не постигне густина налик пудингу. Фотографија испод показује тренутак кад укључим решо и маса почиње да се загрева. Ова жућкаста боја смесе потиче од нерафинисаног пчелињег воска који је саставни део ове рецептуре као и већине осталих сапуна које кувам.

Изглед сапунске масе пре почетка кувања

Током кувања поклопим шерпу како не би испаравала вода из сапуна и оставим да се загрева без икаквог мешања око 20 минута.

Сапун се полако кува

Не постоји неко правило око мешања али пошто сам ја прилично нестрпљива јако често загвирим у масу и не могу да издржим да је не промешам.



Сапун након мешања који полако почиње да личи на пире од кромпира

Али мешање је јако битно кад процес сапонифукације одмакне. Потребно је контролисати и мешати масу како се не би десио "вулкан" и маса изашла из шерпе (нисам веровала да је могуће све док ми се то једном није десило).

Такозвана "вулкан" фаза до које понекад може доћи

Скуван сапун је налик вазелину и веома лако се препозна визуелно. Мада, може се проверити и тако што се комадић ове смесе лизне. Ако не пецка језик значи да је сапонификација готова. Дужина кувања зависиће од рецептуре. Конкретно овај сапун се кувао скоро сат времена.

Скувани сапун

Ја сада оставим да ова смеса мало одстоји да би се охладила и након тога јој додајем различите састојке. У овом случају то је козје млеко, сок од свеже цеђене шаргарепе, уље жутог ноћурка и ши бутер. Са техничке стране ови додаци олакшавају мешање сапунске масе мада морам да признам да мене рука ипак заболи (никако да нађем неко боље решење).

Сапун са додацима: смеса је сада глатка и лакша за манипилацију

Сада је сапунска маса спремна да се пребаци у модлу. Мада би могло и краће мени обично у модли одстоји око један дан.

.

Онда на ред долази сечење и након две недеље сапуни су спремни за употребу.
Ево како изгледа "Жути ноћурак":

Сапун "Жути ноћурак"

И то би било то! Надам се да сам успела да вам макар мало приближим лепоту овог процеса. Признајем да ми је лакше направити СР сапуне али мене овај НР процес и даље вуче и ја баш уживам у њему. Кад мало боље размислим можда то онај притајени хемичар у мени користи прилику да мућка, меша, контролише реакцију. Најзад, није ни битно...

Све најбоље вам желим и срећно сапуњање!

Још мало новитета

Већ неко време се спремам да направим сапун са краставцем и јогуртом и напокон сам то прошле недеље спровела у дело. Када је у питању нега коже заиста је невероватно која се свa својства приписују краставцу: добро чисти, затеже и смањује поре на кожи а и избељује флеке. Такође ми је била јако занимљива чињеница да је изузетно добар извор силицијума који снажи везивно ткиво што је од суштинског значаја за одржавање младалачког изгледа коже.

При изради овог сапуна као течност за растварање натријум хидроксида сам користила залеђени сок од целог краставца (укљујући и кору) и то у износу половине теоретски прерачунате количине течности потребне за растварање. Као остатак течности сам користила јогурт који сам додала сапунској смеси након што је постигла ”trace” а такође и етерична уља  нане и рузмарина за комплетан доживљај свежине.

Сапун са краставцем, јогуртом и ши бутером

Сапун је иначе израђен од мешавине маслиновог, палминог, кокосовог и рицинусовог уља. Као вишак масноће додала сам ши бутер! Намерно стављам узвичник јер недавно сам успела да га набавим и пресрећна сам због тога. Планирам да  га, у наредном периоду, уврстим као стандардни састојак неких мојих постојећих рецептура сапуна.

Леп викенд и срећно сапуњање!

Кад не крене по плану

Претпостављам да је већина сапунџија макар једном прошла кроз слично искуство које ћу сада поделити.

Наиме, када креирам рецептуру неког сапуна увек водим рачуна о комбинацији уља и разним додацима које убацујем, а доста ми помаже и искуство да предвидим како ће се сапунска смеса током израде понашати. Али и поред тога се ипак дешава да се наиђе на ситуацију која се не може држати под контролом. Заправо ради се о мирисном уљу алое које је предивно, и као створено за лето, али мени и даље прави велике проблеме када га стављам у CP сапуне. Након додатка овог мирисног уља сапунска смеса се стврдне муњевитом брзином и ништа од планираног се не може одрадити. Први пут кад ми се ово десило буквално сам једва извадила сапун из посуде у којој сам га мутила, толико чврста маса је настала.

Међутим и поред ове чињенице ја сам и даље била упорна у настојању да осмислим модификовану рецептуру за CP сапун са алоа мирисом. Ту ми доста помажу белешке које водим а које се тичу буквално сваког сапуна који правим (ове белешке обавезно садрже датум израде, број „шарже“, рецептуру, начин растварања натријум хидроксида и сва остала запажања настала након сечења или употребе сапуна). Анализирајући претходне „подвиге“ испланирала сам да овај пут натријум хидроксид потпуно растворим у козјем млеку, да сва уља буду што хладнија кад кренем да их мешам са раствором соде и да на крају додам око 10 мл овог фамозног мирисног уља. Све је текло глатко до тренутка стављања мириса када се у мени тренутно родио порив за додатним „унапређењем“. Претпостављам да се и вама десило да у последњим секундама промените мишљење, одустанете од првобитне визије коју сте стварали данима, и поведете се идејом која се родила у задњим секундама а све у жељи да сапун буде што бољи (односно да дозволите да креативно надвлада рационалним). Елем, уместо планиранирано додате, док је сапунска смеса још увек била у реду за манипулацију, ја сам убацила удвостручену количину мириса. Мислим да наслућујете какав хорор се десио! Тек сутрадан сам имала снаге да се суочим са последицом. Извадила сам смесу из посуде, пребацила је у шерпу и скувала. Додала сам и мало кокосовог млека, поделила смесу на два дела и у један убацила какао. Како сам решила да ово искуство искористим макар у неку корисну сврху, сапунску смесу након кувања сам излила по први пут у „водоравни“ landscape (постоји ли неки прикладнији израз од овога?!) и погледајте како је испало:

Сапун са чоколадом

Ja лично нисам неки превелики љубитељ сапуна са чоколадом али ме је у овом конкретном случају облик ових сапуна оборио с ногу! Изгледају ми тако елегантно... Још увек их држим у корпици и не помишљам да их вадим ускоро!

Сапун са чоколадом: облик сапуна који ме је одушевио

 А у међувремену размишљам да циљано направим једну туру сапуна баш оваквог облика а то значи нов прерачун за количину сапунске масе, осмишљавање рецептуре и паковања, (Боже, има ли овоме краја?!) ...

Леп викенд и срећно сапуњање!

Могу ли...

Већ неколико пута започињем да пишем овај пост, па се предомислим и избришем, па почнем од почетка.. . После дужег оклевања, ево га!

Постоји мноштво протокола, конвенција, споразума  донетих на светском нивоу ради очувања животне средине међутим, данас, када се обележава Светски дан заштите животне средине не могу а да се не упитам колико ја, као појединац,  доприносим:

·    Могу ли као родитељ да више разговарам са децом о штедњи енергије, значају сепарације отпада, рециклажи, ефекту стаклене баште?

·    Могу ли као грађанин учествовати у више волонтерских акција? Овде морам да додам да сам до сада учествовала у две, које су биле везане за чишћење јавних градских површина, али зашто да за следећу акцију, планирану наредног викенда, не успем да убедим и поведем и децу са собом...? Могу ли се више возити градским превозом, штампати што мање, штедети више на грејању зими а хлађењу лети?

·    Могу ли као soaper хобиста покушати да смањим све значајне аспекте који имајају негативан утицај на животну средину, ако не чак и да их елиминишем, а који настају сапунџијским активностима: да нађем бољи начин за одлагање празне амбалаже од уља, етеричних уља, натријум хидроксида, да неутралишем раствор који се добија прањем опреме након прављења сапуна, да правим сапун без палминог уља...?

Мислим да на сва ова питања могу да дам потврдан одговор!

Оно што је коначно превагнуло и олакшало ми да се одлучим и напишем овај пост је чињеница да ће сва ова питања остати документована и повремео ме подсећати на ову тему и на акције на које сам се обавезала.

Не могу а да сада не поделим неке фотографије снимљене прошле године:



Власинско језеро

 

Небо над Копаоником: предивно, зар не?

 

Напуштени бунар у Малом Извору, нетипичан али и даље леп призор...



Кад их гледам срце ми је пуно и поносна сам што живим у Србији која је заиста прелепа земља.  Остаје само да је таквом и сачувамо!

Од семена до сапуна

Више ни сама не знам шта ме је то подстакло да правим сапун са луфом, али једном кад сам донела ту одлуку више није било повратка. Међутим, као и за добар део осталих састојака за прављење сапуна, налажење луфе је био прави изазов. Прву луфу сам купила на Тасосу али то ми није било трајно решење. У глави сам имала различите варијанте сапуна које бих направила, а шта ако ми се истроше залихе?!

Сапун са луфом и козјим млеком

Све у свему у тој ситуацији ми се наметнуло једно јако логично решење: да сама узгајам луфу! Овоме треба додати да сам прошле године имала веома скупе „експерименте“ по питању садње ароније, брусница, ораха, вишања и да се у томе упоште нисам прославила. Додуше све је то било по десетак садница али макар да се једна примила (мада само кад помислим да је већина ових биљака била у саксији а да оне које нису нисмо редовно заливали, а неке смо грешком и покослили – па овакав исход и не би требало да чуди)!

 Тако сам почетком године преко интернета успела да пронађем семе луфе у Србији, и не само то, већ особа од које сам ово семе купила поседује чак и музеј ретких тикава. И пројекат је могао да почне! Овде морам да истакнем да сам наишла на безграничну подршку моје пријатељице која ми се понудила да од семена произведе саднице, додуше њена мама, које је касније засадила у свом дворишту. А да би обезбедиле и резервно решење ја сам узела такође неколико семенки да да их засадим у саксији и гајим на тераси.

Исход је следећи: од четрдесетак семена укупно имамо четири саднице, три у башти и једну на тераси.

Луфе у дворишту

Луфа на тераси

Видећемо шта ће на крају испасти али ја сам потпуно опуштена јер ове године поново идемо на Тасос а и музеј ретких тикава, где се може купити луфа као готов производ, није далеко.

Све најбоље вам желим и срећно сапуњање!