Још мало ухваћеног зеленила

Баш волим зелене сапуне. До сада ми је једино пошло за руком да ту боју добијем користећи пире од коприве. И мада  постоје и друге опције мени је коприва некако најдража.

Не могу баш да се похвалим да сам експерт по питању ботанике и препоручених периода за брање биља јер чајеве и зачине купујем у радњама здраве хране. Тако, негде средином јула када смо отишли до Петровца ја сам између осталог испланирала да наберем коприву. Међутим, на моје велико разочарење коприве на које сам тада наилазила су биле огромне, са већ скоро пожутелим листовима, за мене неупотребљиве... Ствар је извукла бака Деса која је са неке завучене њиве донела пун нарамак још увек „младих“ коприва. Део сам осушила, да бих их по потреби мацерирала,  а део скувала, процедила и измиксала. У посудама за лед сам одвојено  замрзла процеђену воду у којој су се кувале коприве као и  пире од коприва.

Залеђени пире од коприве

Практично овај сапун правим по други пут и већ се некако осећам на свом терену. Коцкице леда од копривине воде користим за растварање натријум хидроксида. Зато што додајем и козје млеко измерим по 50% ових састојака у односу на неопходну количину течности за растварање соде. Пире од коприве разледим и додајем сапунској маси тек на крају мућења заједно са како бутером и етеричним уљима.

Сапун "Kозје млеко и коприва"

Поглед из другог угла...

Ово дефинитивно није боја за наступајућу јесен али је мени драго да ми је остало још залеђених коприва тако да ћу моћи да током зиме направим још коју туру овог сапуна.

Сапун је на бази маслиновог, кокосовог, палминог и рицинусовог уља а као 7% вишак масноће додала сам какао бутер. Етерична уља лимуна и нане га чине заиста освежавајућим.  Због времена неопходног да одлежи ради завршетка сапонификације биће доступан крајем октобра.

Желим вам успешну недељу и срећно сапуњање!