Могу ли...

Већ неколико пута започињем да пишем овај пост, па се предомислим и избришем, па почнем од почетка.. . После дужег оклевања, ево га!

Постоји мноштво протокола, конвенција, споразума  донетих на светском нивоу ради очувања животне средине међутим, данас, када се обележава Светски дан заштите животне средине не могу а да се не упитам колико ја, као појединац,  доприносим:

·    Могу ли као родитељ да више разговарам са децом о штедњи енергије, значају сепарације отпада, рециклажи, ефекту стаклене баште?

·    Могу ли као грађанин учествовати у више волонтерских акција? Овде морам да додам да сам до сада учествовала у две, које су биле везане за чишћење јавних градских површина, али зашто да за следећу акцију, планирану наредног викенда, не успем да убедим и поведем и децу са собом...? Могу ли се више возити градским превозом, штампати што мање, штедети више на грејању зими а хлађењу лети?

·    Могу ли као soaper хобиста покушати да смањим све значајне аспекте који имајају негативан утицај на животну средину, ако не чак и да их елиминишем, а који настају сапунџијским активностима: да нађем бољи начин за одлагање празне амбалаже од уља, етеричних уља, натријум хидроксида, да неутралишем раствор који се добија прањем опреме након прављења сапуна, да правим сапун без палминог уља...?

Мислим да на сва ова питања могу да дам потврдан одговор!

Оно што је коначно превагнуло и олакшало ми да се одлучим и напишем овај пост је чињеница да ће сва ова питања остати документована и повремео ме подсећати на ову тему и на акције на које сам се обавезала.

Не могу а да сада не поделим неке фотографије снимљене прошле године:



Власинско језеро

 

Небо над Копаоником: предивно, зар не?

 

Напуштени бунар у Малом Извору, нетипичан али и даље леп призор...



Кад их гледам срце ми је пуно и поносна сам што живим у Србији која је заиста прелепа земља.  Остаје само да је таквом и сачувамо!