Мислим да је за сваког сапунџију само питање времена када ће, уз сва уља, бутере, етерична и мирисна уља које има, кренути даље и направити неки производ од ових материјала а који није сапун. Ја сам до сада направила
балзам за усне,
балзам за тело,
чврсти лосион и сви они су били анхидровани (тј. нису садржали воду у себи). Међутим на мојој листи жеља су већ дуго креме, лосиони и бутери за тело па напокон и они дођоше на ред.
Неком израда ових производа не би била ништа специјално али имајући на уму како је тешко набавити неопходне састојке (на првом месту мислим на емулгаторе и конзервансе) за хобисту у Србији је ово прави изазов!
Пронаћи рецептуру за лосионе и бутере на интернету, који је заиста неисцрпан извор информација, није тешко. Међутим ја сам особа која воли да разуме механизме реакције а самим тим и функцију састојака у рецептури. Зато сам једно дуже време читала само о карактеристикама уља и бутера. Не кажем да нисам довољно знала (најзад наведите ми неког сапунџију који их у прсте не познаје) али ово је за мене био мало другачији поглед на ствари. Заинтересовало ме је и подстакло да се удубим у њихову структуру, да се практично вратим уназад и обновим основе органске хемије. На студијама хемије смо детаљно изучавали структуре масних киселина (не питајте колико свезака за вежбање је морало да се испише док се не науче напамет) али тада је то била само сува теорија. Сада, одједном, као да су добила видљиви профил и на спомен рицинусовог, сунцокретовог уља или какао бутера ја одмах визуелизујем њихове садржаје палмитинске, стеаринске или олеинске киселине и који квалитет који дају креми или лосиону.
Али ипак још мало теорије. Лосиони и креме су емулзије. У основи, емулзија је систем две или више немешљивих фаза којe се након мешања јако брзо раздвајају на своје састојке (замислите систем који чине уље и вода). Да би систем постао стабилан потребно је додати супстанцу која ће омогућити распршивање једне фазе у другој у облику ситних капљица. Та супстанца је емулгатор. Један од једноставних примера емулзије је мајонез. Када би у исту посуди сипали уље и киселину ове две компоненте се не би помешале. Међутим додаје се жуманце (које сдржи лецитин а који је емулгатор) и након мешања емулзија је готова! Тако је исто и са лосионима и кремама. Уљана и водена фаза се помешају уз присуство емулгатора а након тога следи додатак конзерванса и мирисног или етеричног уља. У зависности од количине и квалитета уљане фазе добијамо емулзије различите густине и квалитета тј. креме, лосионе или бутере.
Од тренутка када се родила идеја да смућкам први "емулговани пројекат", па до његове реализације, прошло је неколико месеци током којих сам читала, решавала шта прво да пробам, одустајала од замисли, набављала састојке... И ево, представљам вам први употребљиви бутер за тело (обратите пажњу на ово употребљиви јер на жалост било је и неуспелих покушаја) на бази сунцокретовог уља и ши бутера са мирисом беле орхидеје:
 |
| Бутер за тело |
Данима након што сам направила овај бутер осећала сам неку врсту усхићења и задовољства јер, осим што овај производ веома прија мојој сувој кожи, било ми је драго што се сав труд око припреме и планирања исплатио!
Не бих да правим паралелу са израдом сапуна, јер поређење је стварно излишно пошто се ради о два потпуно различита процеса, али бих макар поделила неколико првих утисака. Метод који сам ја следила за израду бутера прописује загревање и темперирање уљане и водене фазе током одређеног временског периода што касније и гарантује стабилност и дуготрајност добијене емулзије. Искрено говорећи стварно се има утисак да се ствари држе под контролом јер кад се упореде сва могућа и немогућа изненађења која се могу десити током мућења сапуна, а све при екстремно високој pH вредности, одржавање константне температуре воденог купатила и фаза у посудама и није тако велики проблем (овде морам да додам да сам релативно лако успела да обезбедим термометар без кога би ова контрола била стварно неизводљива).
 |
| Моја свеска и гомила прерачуна... |
А што се рецептуре тиче то је већ прича за себе. За креирање рецептуре сапуна постоје калкулатори, као и препоручени опсези параметара квалитета који помажу да се предвиде карактеристике које ће сапун имати. Уз јасну визију шта се од сапуна очекује врло лако се дође до жељеног рецепта. Са кремама је мало другачије. Мада се могу наћи калкулатори доступни на интернету, мој ограничени избор емулгатора ме је практично приморао да рецептуру развијем "пешака" тј. да корак по корак одредим одговарајуће количине емулгатора ради уклапања у HLB вредност уљане фазе.
А мирис је тек прича за себе! Некада мирисна или етерична уља у сапунима могу бити баш велика главобоља: могу да брзином светлости згусну сапунску смесу током мешања, да јој промене боју и, на највећи ужас сваког сапунџије, изветре и у траговима се осете након сушења сапуна. Са кремама је потпуно супротно: овде треба водити рачуна да се са мирисима не претера!
Мени тек остаје да идем даље кроз овај новооткривени свет бутера и уља. У плану су ми лосиони са другачијим уљаним комбинацијама, пуно тестирања, али полако... Добра вест је што се релативно брзо троше и што не треба да се траже "изговори" за прављење нових тура.
Надам се да вас нисам угушила са овим текстом али где бих другде и могла овако да одужим ако не на овом блогу!
Желим вам успешну радну недељу и срећно сапуњање!
