Та чудесна куркума

Трагајући за природном бојом којом могу обојити сапун почетком године сам налетела на информацијо о куркуми. Искрено говорећи тада сам по први пут чула за овај зачин и мојој срећи није било краја када сам га без икаквих потешкоћа, по врло приступачној цени, купила у продавници здраве хране.  Од тада сам куркуму уврстила као регуларни састојак сапуна који правим са кокосовим млеком хладним поступком, и могу вам рећи да сам веома задовољна како успе да обоји сапунску масу. Довољно је додати једну кафену кашичицу овог зачина на око пола килограма сапунске масе да би се сапун обојио. Пре око месец дана поново сам направила овај сапун и погледајте како је испао:



Сапун са кокосовим млеком



Рецептуру коју обично користим нисам модификовала али сам рендану кору наранџе, коју сам раније додавала у обојени слој, заменила овсеним брашном. Сапун веома лепо мирише на лимун али оно што ћу сигурно урадити следећег пута је да смањим количину мирисног уља коју сам додала или да макар овај горњи необојени слој оставим без мириса. Наиме, 3% мирисног уља лимуна је изгледа било превише. Сапунска  маса је почела да ми се брзо згушњава након његовог додатка упркос томе што сам избегла штапни миксер за мешање. Сапун не изгледа лоше али нема ону таластату текстуру на врху коју иначе јако волим да видим код сапуна прављених хладним поступком.

Кокосово млеко, које сам користила за растварање соде, сам сама направила. Поступак је веома једноставан. Око 100 г кокосовог брашна сам помешала са 0,5 литра воде и ставила да се кува. Оставила сам да полако кључа још неколико минута. Прохлађену масу сам убацила у мултипрактик и у неколико наврата измиксала на највећој брзини. Након тога сам преко густог сита процедила добијено млеко (овај део ми и није баш омиљен), сипала га у посуду за лед и заледила. Коцкице залеђеног кокосовог млека сам користила за растварање соде.

Међутим изгледа, што се куркуме тиче, за мене прича тек овде почиње. Након што је постала регуларни колорант за сапун почела сам да више истражујем о бенефитима овог зачина у нези коже. И ставрно су ме информације на које сам наилазила током мог истраживања одушевиле. Куркума је антиоксиданс који успорава оштећење ћелија коже, помаже код инфламаторних кожних обољења (као што су акне, сува кожа, псоријаза и екцем), помаже смањењу бора... Ја обично направим маску за лице од јогурта, меда, овсеног брашна и мало куркуме. Нанесем је на лице и оставим да одстоји око 10 минута и након испирања чини ми се да кожа баш некако „живне“.

Али ми је ипак најдраже ово искуство које ћу сада поделити са вама. Ја кувам, могла бих слободно рећи, на традиционални српски начин и признајем да не користим пуно зачина. То вероватно и објашњава моје незнање по питању куркуме које сам поменула на почетку овог текста, али човек се учи док је жив... Када сам пре неколико месеци донела одлуку да не користим онај „жути зачин“ кога верујем има свака кухиња на овим просторима, а који између псталог садржи мононатријум-глутаминат, питала сам се како да постигнем жућкасту боју у крем чорбама, супи, шта још да додам паприкашу, грашаку, пиреу од спанаћа, практично већини јела које спремам? И тако сам кренула да дадодајем куркуму и у јела.  Користим је малте не свакодневно и теглицу у којој је чувам сам из ормана за сапуне пребацила у кухињу – заправо тамо где јој је и место!

 Куркума је била само један од низа зачина које сам у последње време почела да користим за кување. Мислим да ће ми требати још доста времена док не утврдим уз коју храну који зачин најбоље иде, како се међусобно мешају и, оно што је најбитније, шта се мојој породици највише свиђа. А у међувремену драго ми је због овог ново откривеног „света“ који тек треба да истражим...

Желим вам леп викенд и срећно сапуњање!