Бели као снег, тврди као камен

Не, није у питању никаква загонетка него просто асоцијација везана за слани сапун који сам недавно направила. Већ дуже време га имам у плану али тек сам се недавно бацила у акцију.

Читајући доступна искуства о сланим сапунима сазнала сам да је сапун са додатком соли мало специфичан у односу на „регуларне“ сапуне тако да сам ове веома корисне информације узела у обзир док сам се бавила планирањем рецептуре. На првом месту со сузбија пенушање тако да би препоручена количина кокосовог уља, познатог по томе да доприноси чврстини и пенушавости, била 50 -100%. Међутим, додато у оваком високом проценту кокосово уље у сапуну може исушити кожу те је стога препоручени вишак масноће 10 – 20%. Што се тиче укупне количине соли она се може додати по жељи па чак и до 100% тежине уља која се користи у рецептури.

Ја сам одлучила да пробам рецепт са 20% вишка масноће у виду ши бутера и 75% додатка морске соли. Све у свему испод је рецептура за моју тест пробу сланих сапуна, сасвим довољна за два сапуна:

80 г кокосовог уља

20 г ши бутера

16 натријум хидроксуда

38 г воде

75 г морске соли.

Што се саме технике израде тиче иста је као за било који други сапун који се прави хладним поступком. Треба само повести рачуна о брзини јер са овако високим садржајем кокосовог уља сапун се мућењем стегне веома брзо па стога треба узети у обзир време које је потребно за додатак соли и њено мешање са сапунском масом.

"Слани сапуни"

Сапунску масу сам излила у 2 појединачне модле тако да ми је било лако да их извадим, што сам могла и већ после неколико часова.

Бели као снег, тврди као камен

Осим што се коришћењем сланих сапуна може приуштит "спа" доживљај у кућној варијанти, због соли коју садрже, сматрају се природним детоксикатором а такође се сматра да побољшавају циркулацију. Мени остаје да пробам па да и ја поделим своје искуство ...

Желим вам леп викенд и срећно сапуњање!

Још мало ухваћеног зеленила

Баш волим зелене сапуне. До сада ми је једино пошло за руком да ту боју добијем користећи пире од коприве. И мада  постоје и друге опције мени је коприва некако најдража.

Не могу баш да се похвалим да сам експерт по питању ботанике и препоручених периода за брање биља јер чајеве и зачине купујем у радњама здраве хране. Тако, негде средином јула када смо отишли до Петровца ја сам између осталог испланирала да наберем коприву. Међутим, на моје велико разочарење коприве на које сам тада наилазила су биле огромне, са већ скоро пожутелим листовима, за мене неупотребљиве... Ствар је извукла бака Деса која је са неке завучене њиве донела пун нарамак још увек „младих“ коприва. Део сам осушила, да бих их по потреби мацерирала,  а део скувала, процедила и измиксала. У посудама за лед сам одвојено  замрзла процеђену воду у којој су се кувале коприве као и  пире од коприва.

Залеђени пире од коприве

Практично овај сапун правим по други пут и већ се некако осећам на свом терену. Коцкице леда од копривине воде користим за растварање натријум хидроксида. Зато што додајем и козје млеко измерим по 50% ових састојака у односу на неопходну количину течности за растварање соде. Пире од коприве разледим и додајем сапунској маси тек на крају мућења заједно са како бутером и етеричним уљима.

Сапун "Kозје млеко и коприва"

Поглед из другог угла...

Ово дефинитивно није боја за наступајућу јесен али је мени драго да ми је остало још залеђених коприва тако да ћу моћи да током зиме направим још коју туру овог сапуна.

Сапун је на бази маслиновог, кокосовог, палминог и рицинусовог уља а као 7% вишак масноће додала сам какао бутер. Етерична уља лимуна и нане га чине заиста освежавајућим.  Због времена неопходног да одлежи ради завршетка сапонификације биће доступан крајем октобра.

Желим вам успешну недељу и срећно сапуњање!

Време је за мацерирање

Ако ћемо поштено почетак септембра је време за многе друге ствари, нарочито ако имате децу школарце па те прве недеље, док се сви привикавамо на школски режим и остале ваншколске обавезе, мацерирање сигурно није на листи приоритета. Међутим ја сам ипак пре неколико дана напокон решила да недавно купљене биљчице потопим у маслиново уље...

Шта је у ствари мацерација? Овако на прву лопту делује као процес неке високе технологије али суштински је у питању уљна екстракција биља коју са лакоћом можете да урадите у било које доба године. Моја бака је имала праксу да сваке године прави кантарионово уље (сигурно се и ви сећате оне флаше уља на прозору са кантарионом унутра).

Ја обично користим суво биље које сипам у теглу, у количини да испуни половину запремине, а затим га прелијем са маслиновим уљем.  До сада сам користла само осушено биље али може доћи у обзир и свеже само треба водити рачуна да није превише влажно да би се спречио евентуални настанак буђи. 

Мацерација у току

Ја тренутно мацерирам невен (по ко зна који пут), першун (ово је први пут, имам намеру да га испробам у неком будућем сапуну за лице) и бршљан (у комбинацији са прахом морске траве мислим да ће бити добар додатак неком антицелулит сапуну). Оставићу их овако да одстоје 4 - 6 недеља на прозору како би их Сунце мало загрејало током дана. Након тога приступа се цеђењу. На жалост не могу да се похвалим да сам тај процес унапредила. Користим густу пластичну цедиљку и до сада сам схватила да је најбоље процедити га благовремено (а не док у пуној брзини мерим остале састојке за израду сапуна). Ово због тога што је на овакав начин цеђење доста споро. Постоје и остале опције, попут вишеструко пресавијене крпе за сир или филтер врећице за чај коју сами напунимо биљем и залепимо пеглом али ја ова помагала још увек немам на располагању. Ову крпу и могу да набавим али у питању је моја неорганизованост а ове филтер врећице и не знам где бих могла да потражим. Све у свему, зато се и ослањам на моју цедиљку и "timely planning". Након цеђења уље је спремно за употребу.

Малочас сам споменула да можете мацерирати током целе године. Ја то обично радим са копривом зими. Приступ је исти осим што припремљену теглу са уљем и копривом овлаш затворим и ставим је у шерпицу са водом која благо струји (такозвано водено купатило). Водим рачуна да вода не прокључа како се уље не би прегрејало или да не дође до евентуалног извртања тегле. Повремено промућкам. Након неколико сати уље је спремно за цеђење али ја га процедим тек сутрадан.

На фотографији испод је невеново уље које сам правила још пролетос и потпуно га утрошила у једној шаржи сапуна "Невен".

Невеново уље које сам припремила још пролетос...

Невен је једна од мојих омиљених биљака а како и не би била кад има тако позитивне ефекте на кожу: делује против упално, регенерише, омекшава и храни је...

Ја сам направила сапун "Невен" хладним поступком на бази козјег млека, користећи мацерат невена у маслиновом уљу као 50% уљне мешавине, додавши на крају ши бутер као вишак масноће. Без икаквих је мириса...

Морам да признам да сам баш задовољна како су ми испали врхови на овом сапуну (нешто што стварно омогућује хладни поступак али је то мени и даље велики изазов).


Сапун "Невен"

Желим вам леп остатак викенда и срећно сапуњање!