Још мало ухваћеног зеленила

Баш волим зелене сапуне. До сада ми је једино пошло за руком да ту боју добијем користећи пире од коприве. И мада  постоје и друге опције мени је коприва некако најдража.

Не могу баш да се похвалим да сам експерт по питању ботанике и препоручених периода за брање биља јер чајеве и зачине купујем у радњама здраве хране. Тако, негде средином јула када смо отишли до Петровца ја сам између осталог испланирала да наберем коприву. Међутим, на моје велико разочарење коприве на које сам тада наилазила су биле огромне, са већ скоро пожутелим листовима, за мене неупотребљиве... Ствар је извукла бака Деса која је са неке завучене њиве донела пун нарамак још увек „младих“ коприва. Део сам осушила, да бих их по потреби мацерирала,  а део скувала, процедила и измиксала. У посудама за лед сам одвојено  замрзла процеђену воду у којој су се кувале коприве као и  пире од коприва.

Залеђени пире од коприве

Практично овај сапун правим по други пут и већ се некако осећам на свом терену. Коцкице леда од копривине воде користим за растварање натријум хидроксида. Зато што додајем и козје млеко измерим по 50% ових састојака у односу на неопходну количину течности за растварање соде. Пире од коприве разледим и додајем сапунској маси тек на крају мућења заједно са како бутером и етеричним уљима.

Сапун "Kозје млеко и коприва"

Поглед из другог угла...

Ово дефинитивно није боја за наступајућу јесен али је мени драго да ми је остало још залеђених коприва тако да ћу моћи да током зиме направим још коју туру овог сапуна.

Сапун је на бази маслиновог, кокосовог, палминог и рицинусовог уља а као 7% вишак масноће додала сам какао бутер. Етерична уља лимуна и нане га чине заиста освежавајућим.  Због времена неопходног да одлежи ради завршетка сапонификације биће доступан крајем октобра.

Желим вам успешну недељу и срећно сапуњање!

Време је за мацерирање

Ако ћемо поштено почетак септембра је време за многе друге ствари, нарочито ако имате децу школарце па те прве недеље, док се сви привикавамо на школски режим и остале ваншколске обавезе, мацерирање сигурно није на листи приоритета. Међутим ја сам ипак пре неколико дана напокон решила да недавно купљене биљчице потопим у маслиново уље...

Шта је у ствари мацерација? Овако на прву лопту делује као процес неке високе технологије али суштински је у питању уљна екстракција биља коју са лакоћом можете да урадите у било које доба године. Моја бака је имала праксу да сваке године прави кантарионово уље (сигурно се и ви сећате оне флаше уља на прозору са кантарионом унутра).

Ја обично користим суво биље које сипам у теглу, у количини да испуни половину запремине, а затим га прелијем са маслиновим уљем.  До сада сам користла само осушено биље али може доћи у обзир и свеже само треба водити рачуна да није превише влажно да би се спречио евентуални настанак буђи. 

Мацерација у току

Ја тренутно мацерирам невен (по ко зна који пут), першун (ово је први пут, имам намеру да га испробам у неком будућем сапуну за лице) и бршљан (у комбинацији са прахом морске траве мислим да ће бити добар додатак неком антицелулит сапуну). Оставићу их овако да одстоје 4 - 6 недеља на прозору како би их Сунце мало загрејало током дана. Након тога приступа се цеђењу. На жалост не могу да се похвалим да сам тај процес унапредила. Користим густу пластичну цедиљку и до сада сам схватила да је најбоље процедити га благовремено (а не док у пуној брзини мерим остале састојке за израду сапуна). Ово због тога што је на овакав начин цеђење доста споро. Постоје и остале опције, попут вишеструко пресавијене крпе за сир или филтер врећице за чај коју сами напунимо биљем и залепимо пеглом али ја ова помагала још увек немам на располагању. Ову крпу и могу да набавим али у питању је моја неорганизованост а ове филтер врећице и не знам где бих могла да потражим. Све у свему, зато се и ослањам на моју цедиљку и "timely planning". Након цеђења уље је спремно за употребу.

Малочас сам споменула да можете мацерирати током целе године. Ја то обично радим са копривом зими. Приступ је исти осим што припремљену теглу са уљем и копривом овлаш затворим и ставим је у шерпицу са водом која благо струји (такозвано водено купатило). Водим рачуна да вода не прокључа како се уље не би прегрејало или да не дође до евентуалног извртања тегле. Повремено промућкам. Након неколико сати уље је спремно за цеђење али ја га процедим тек сутрадан.

На фотографији испод је невеново уље које сам правила још пролетос и потпуно га утрошила у једној шаржи сапуна "Невен".

Невеново уље које сам припремила још пролетос...

Невен је једна од мојих омиљених биљака а како и не би била кад има тако позитивне ефекте на кожу: делује против упално, регенерише, омекшава и храни је...

Ја сам направила сапун "Невен" хладним поступком на бази козјег млека, користећи мацерат невена у маслиновом уљу као 50% уљне мешавине, додавши на крају ши бутер као вишак масноће. Без икаквих је мириса...

Морам да признам да сам баш задовољна како су ми испали врхови на овом сапуну (нешто што стварно омогућује хладни поступак али је то мени и даље велики изазов).


Сапун "Невен"

Желим вам леп остатак викенда и срећно сапуњање!

Шта на + 40˚С?

Интересантно је да су, иако је скоро крај авуста, температуре и даље прилично високе. Ове недеље је скоро  свакодневно +40˚С и једини су спас мало свежије ноћи (мислим кад их упоредим са онима у јулу) и клима уређаји. Не знам за вас, али ја овако високе температуре баш тешко подносим. Далеко од тога да ми прија зима али по оваквим врућинама баш тешко функционишем... Кад дођем с посла чини ми се да немам ни трунке енергије, и радим само оно што је нужно нпр. да скувам ручак и понеки неопходан посао по кући. Онда сачекам да падне мрак па идемо у кратку шетњу или са пријатељима попијемо кафу, тек да се направи разлика... Једном речју једва чекам да мало захлади.

Стога сам скоро све активности по питању прављења сапуна ставила на чекање тj. „put on hold” како би се популарније рекло. Мада се спипак сапуна које желим поново да правим или неке које бих да тестирам из дана у дан продужава једноставно видим да сада за то није прави тренутак. Али зато не престајем са осмишљавањем и планирањем... Наиме, већ неколико месеци размишљам да направим другу врсту производа за тело а да није сапун. Мислила сам да оног тренутка кад набавим неки бутер (а сада имам и какао и ши бутер на мојим залихама састојака) врло брзо ћу смућкати и неки лосион/бутер/крему за тело. Међутим то се још увек није десило. Све до сада...

И поред тога што постоји прегршт доступних рецептура за негу тела ја сам хтела, као тотални почетник, да испробам нешто потпуно једноставно а што би такође нашло конкретну примену код нас у породици. Зато сам се одлучила да направим балзам од ши бутера и уља жутог ноћурка за који сам прочитала да је добар за кожу склону атопијском дерматитису. Ши бутер је нарочито ефикасан хидрирајући састојак због садражаја многих масних киселина које су неопходне да се одржи влага и еластичност коже. Уље жутог ноћурка се такође препоручује, као природни извор гама линоленске киселине, јер делује противупално а при том нема нежељених дејстава.

Потребна опрема и материјал за овај подухват:

·         прецизна вага

·         мини штапни миксер

·         2 посуде за мерење

·         посуда за балзам

·         50 г ши бутера

·         25 г уља жутог ноћурка

Процедура ја крајње једноставна: након мерења састојака у појединачним посудама ја сам ши бутер отопила у микроталасној.

Мерење ши бутера

Након тога сам га помешала са уљем жутог ноћурка користећи мини штапни миксер. Руку на срце нисам баш сигурна да је овај миксер неопходан узимајући у обзир добру мешљивост ових састојака.

Мућење балзама



Затим сам га пребацила у посуду за чување балзама. Све је било готово за десетак минута (укључујући и распремање лома који сам направила).

Балзам од ши бутера и уља жутог ноћурка

Намерно нисам хтела да балзаму додајем никаква етерична или мирисна уља у жељи да кренем са што једноставнијом рецептуром. За сада се лако наноси и размазује. Видећемо како ће се показати кад крене јесен и хладнији дани (што из перспективе ових тропских врућина делује јако далеко) и кад кожа почиње више да се исушује а галвни конзумер ће бити моја ћерка која муку мучи са дерматитисом на длану десне руке.

Иако су сапуни мени главни фокус, не видим да ће се у некој даљој перспективи то променити, у задње време ме такође интересују производи које могу да направим од састојака који су ми на дохвату руке а који за негу коже могу чуда да направе (нпр. маске за лице на које сам се у задње време баш навукла)  па претпостављам да ћу и то искуство у догледно време поделити са вама.

Да ли можда имате ви неки омиљени рецепт производа за негу који правите у кућној варијанти? Каква су ваша искуства?

Желим вам све најбоље и срећно сапуњање!

Пуном паром даље

Пуном паром даље! То је једино што могу да кажем након десетодневног одмора проведеног на Тасосу.

Стижемоооооо!

Ово је је већ друга година за редом како летујемо на овом острву. Мада смо били лоцирани у Потосу, малом месту са толико шарма, острво смо уздуж и попреко прешли неколико пута.  Псили Амос, Алики, Пахис, Мраморна..., само су неке од плажа које су нам се јако допале.

Алики

Тасос осваја својом аутентичношћу због чега ми се чини да је време тамо одавно стало.Казавити и Панагиа су нека од места која смо обишли ове године, а где се осим предивног амбијента, може уживати и у јагњећем печењу:

Казавити

Сваки страствени сапунџија не пропушта прилику да где год се нађе препознаје састојке које би могао да стрпа у сапун. Ја такође нисам изузетак. Потос ми је заиста ишао на руку због једне радње у којој се продају handmade производи а која, осим богате понуде, има и несвакидашњи амбијент јер у централном делу радње расте огромно дрво маслине. Ту се могу наћи ручно рађени предмети од маслиног двета, керамика, простирке, зачини и наравно козметика. Тоне сапуна на бази маслиновог уља различитих облика, боја, у огромним плетеним корпама поређаним по поду и на полицама. Разни бутери и лосиони за тело, креме на бази прополиса...

Будући састојци за сапуне

Ово су састојци које сам купила и који ће се дефинитивно наћи у мојим следећим “пројектима“: млевена морска трава (рекламира се као ефикасно средство у борби против целулита); морска со (баш одавно хоћу да направим слани сапун, купила сам две врсте морске соли: са средњом и великом гранулацијом – можда сам мало претерала али тако је то...); луфа (мој “back up” материјал - заиста не знам какав ће бити исход са луфом коју моја пријатељица и ја гајимо али чак и да све буде у савршеном реду, како време иде, све ми се чини да ће ми бити жао да је убацим у сапун...); extra virgin маслиново уље (незамисливо је не купити га у Грчкој).

И наравно сапун:

Једноставно савршен...

Друга страна сапуна

Ово можда и није најрепрезентативнији сапун који се могао купити али ми се допао печат. Иначе сапун се продаје овако, малте не, без икаквог паковања. Тек након куовине га убаце у целофанску кесицу коју вежу рафијом. Међутим мене копка каквог је квалитета и морам да га пробам. Само питање је када ће доћи на ред јер тренутно имам 9 сапуна у купатилу а већ додатних 5 су ми такође на "must try" листи.

Пријатан дан вам желим и срећно сапуњање!

Упознајте "Зелену маслину"

Претпостављам да свако од вас ко прави сапуне  чува понеки из ко зна ког разлога: ради касније пробе, поређења, из сентименталних разлога... Ја имам своју кутију коју не отварам тако често и у њој се већ налази десетак различитих сапуна. Када сам недавно копала по овој мојој архиви налетела сам на једини преостали кастиљски сапун који сам направила хладним поступком пре више од годину дана.

Сигурна сам да знате да је прави кастиљски сапун израђен од 100% маслиновог уља. Када се прави хладним процесом препоручује се да одлежи макар 6 месеци пре употребе. Изузетно је благ за кожу али не даје обилну пену, боље речено никакву, већ неку врсту слузавог филма. Међутим, изврсно хидрира кожу и након употребе је чини меком и глатком. Ја сам овај мој, недавно нађен, почела да користим за лице. Мада и даље пере без пене ипак не престаје да ме одушевљава како нежно и темељно чисти кожу и уклања шминку. А тек текстура... Заиста није случајно што је маслиново уље једно од најчешће коришћених у ручно прављеним сапунима.

Ово искуство ме је практично испирисало  да направим нови сапун,  који у себи има висок садржај маслиновог уља али који пенуша и који је миришљав. И тако је настала „Зелена маслина“.

Сапун "Зелена маслина"

„Зелена маслина“ садржи 73% маслиновог уља (одатле и његов назив), додато је кокосово уље ради пене и какао бутер како вишак масноће због додатног хидрирања коже. Направила сам га топлим поступком а кувао се знатно дуже у односу на моју уобичајену рецептуру која садржи и палмино уље. Али вредело је! Уз додатак освежавајућег мириса алое овај сапун је пун погодак за туширање.

Пријатан викенд и срећно сапуњање!