Soaping Without Limits

Whenever I ask myself why soaping is so interesting and attractive to me there are so many answers.  For me it is not only creation of recipes, working hard on new soap designs, searching for appropriate equipment but it is also about  meeting, sharing the experience, swapping with other soapers and enjoy reading their fabulous blogs. Soapmaking blogosphere offers so many learning opportunities, creative challenges and moreover this is a place where we can communicate with each other about soaps (something which I really miss usually, since nobody around me shows any interest for soapmaking).

One day, reading the posts of my favorite blogs that I follow, I saw a beautiful indigo soap made by Maya which was presented on her Infusion blog ( this is a link of her blog about soaps and Japan). I left my comment… Day after Maya sent me an e-mail offering to send me sample of indigo! I couldn’t have believed… This open hearted initiative really touched me.

It took couple of weeks for this package to arrive from Japan to Serbia.

This is a beautiful letter I received from Maya and indigo powder:

 And it was not only indigo that Maja sent me but lot of other specific ingredients popular among Japanese soapers: green tea powder, Japanese azuki bean powder, minerals extracted from the water of one of the most famous hot springs in Hokkaido and Japanese herb shikon. This is the first time that I heard about all those exotic ingredients and I am really looking forward to researching about them and of course to use them in my future soaps.

Dear Maya, thank you once again! I thank you not only for providing me the opportunity to have all those ingredients that I could only dream about but also for this extraordinary feeling of happiness and excitement.

I know that someone who demonstrate this kind of generous initiative does not expect anything in return, but I still think what soapmaking ingredients from Serbia would be attractive for soapmaker in Japan ...

I wish you all beautiful weekend and happy soaping!

Та чудесна куркума

Трагајући за природном бојом којом могу обојити сапун почетком године сам налетела на информацијо о куркуми. Искрено говорећи тада сам по први пут чула за овај зачин и мојој срећи није било краја када сам га без икаквих потешкоћа, по врло приступачној цени, купила у продавници здраве хране.  Од тада сам куркуму уврстила као регуларни састојак сапуна који правим са кокосовим млеком хладним поступком, и могу вам рећи да сам веома задовољна како успе да обоји сапунску масу. Довољно је додати једну кафену кашичицу овог зачина на око пола килограма сапунске масе да би се сапун обојио. Пре око месец дана поново сам направила овај сапун и погледајте како је испао:



Сапун са кокосовим млеком



Рецептуру коју обично користим нисам модификовала али сам рендану кору наранџе, коју сам раније додавала у обојени слој, заменила овсеним брашном. Сапун веома лепо мирише на лимун али оно што ћу сигурно урадити следећег пута је да смањим количину мирисног уља коју сам додала или да макар овај горњи необојени слој оставим без мириса. Наиме, 3% мирисног уља лимуна је изгледа било превише. Сапунска  маса је почела да ми се брзо згушњава након његовог додатка упркос томе што сам избегла штапни миксер за мешање. Сапун не изгледа лоше али нема ону таластату текстуру на врху коју иначе јако волим да видим код сапуна прављених хладним поступком.

Кокосово млеко, које сам користила за растварање соде, сам сама направила. Поступак је веома једноставан. Око 100 г кокосовог брашна сам помешала са 0,5 литра воде и ставила да се кува. Оставила сам да полако кључа још неколико минута. Прохлађену масу сам убацила у мултипрактик и у неколико наврата измиксала на највећој брзини. Након тога сам преко густог сита процедила добијено млеко (овај део ми и није баш омиљен), сипала га у посуду за лед и заледила. Коцкице залеђеног кокосовог млека сам користила за растварање соде.

Међутим изгледа, што се куркуме тиче, за мене прича тек овде почиње. Након што је постала регуларни колорант за сапун почела сам да више истражујем о бенефитима овог зачина у нези коже. И ставрно су ме информације на које сам наилазила током мог истраживања одушевиле. Куркума је антиоксиданс који успорава оштећење ћелија коже, помаже код инфламаторних кожних обољења (као што су акне, сува кожа, псоријаза и екцем), помаже смањењу бора... Ја обично направим маску за лице од јогурта, меда, овсеног брашна и мало куркуме. Нанесем је на лице и оставим да одстоји око 10 минута и након испирања чини ми се да кожа баш некако „живне“.

Али ми је ипак најдраже ово искуство које ћу сада поделити са вама. Ја кувам, могла бих слободно рећи, на традиционални српски начин и признајем да не користим пуно зачина. То вероватно и објашњава моје незнање по питању куркуме које сам поменула на почетку овог текста, али човек се учи док је жив... Када сам пре неколико месеци донела одлуку да не користим онај „жути зачин“ кога верујем има свака кухиња на овим просторима, а који између псталог садржи мононатријум-глутаминат, питала сам се како да постигнем жућкасту боју у крем чорбама, супи, шта још да додам паприкашу, грашаку, пиреу од спанаћа, практично већини јела које спремам? И тако сам кренула да дадодајем куркуму и у јела.  Користим је малте не свакодневно и теглицу у којој је чувам сам из ормана за сапуне пребацила у кухињу – заправо тамо где јој је и место!

 Куркума је била само један од низа зачина које сам у последње време почела да користим за кување. Мислим да ће ми требати још доста времена док не утврдим уз коју храну који зачин најбоље иде, како се међусобно мешају и, оно што је најбитније, шта се мојој породици највише свиђа. А у међувремену драго ми је због овог ново откривеног „света“ који тек треба да истражим...

Желим вам леп викенд и срећно сапуњање!

Игра боја

Листа сапуна које бих хтела да направим, а још увек нисам, је поприлично дуга. Још многе састојке које бих желела да користим у сапунима нисам испробала, што због немогућности да их набавим а што због слободног времена које ми поприлично мањка за експериментисање. Ово се такође односи и на многе технике израде сапуна хладним процесом. По мом мишљењу лепота хладног процеса је  у томе што пружа невиђене могућности за шарање сапуна. Али признаћете да би нешто шарали потребно је прво сапунску смесу обојити. На жалост, ја нисам до сада успела да нађем на нашем тржишту одговарајуће козметичке пигменте/ оксиде који би послужили у ову срху (мада морам да признам да се и нисам баш претргла од тражења).

На листи жеља ми се одавно налази шарање faux funnel pour техником. Не бих да овај термин преводим на српски, јер немам идеју како бих а да потпуно не обесмислим његово значење, али можете погледати на блогу Soap Queen како то ради Anne-Marrie. Инспирисана изгледом овако израђених сапуна упустила сам се у овај "подухват" користећи доступне састојке за бојење: сок од шаргарепе и активни угаљ. И ево како су сапуни испали:

Активни угаљ и шаргарепа

За растварање соде користила сам 1/3 воде, 1/3 сока од свеже шаргарепе и 1/3 козјег млека. Умућени сапун сам касније поделила на два идентична дела и у један додала кашику активног угља.

Супротно свим начелима за тестирање, када би требало да имате само једну непознату, ја сам додала и мирисно уље наранџе које до сада нисам користила, а охрабрена искуством моје драге пријатељице Маје која га је са мном несебично поделила. Морам да признам да сам задовољна како су ови сапуни испали узимајући у обзир да овом техником радим по први пут и да сам се поприлично плашила да ми се сапунска маса не згусне прерано док је сву не сипам у калуп.

И на крају морам да додам да ови сапуни сигурно не би скоро били направљени да ме недавно није подстакла размена коју организује Кирпу, ово је линк ка њеном блогу Kirppu blog, па сам се бацила у акцију. Идеја је да учесници размене по два сапуна: један омиљени и један који правимо по први пут користећи неки нови састојак или технику. Унапред се радујем сапунима које ћемо размењивати.

Желим вам успешан остатак недеље и срећно сапуњање!

Пенушави евергрин

Недавно сам поново направила сапун са лавандом на бази биљних уља топлим поступком. Овој мешавини, након кувања и прохлађивања, додајем само овсено брашно, ради благог пилинга и пуноће, етерично уље лаванде и тек понеки лавандин цвет ради декорације.

Сапун "Лаванда"

Лаванда ме већ дуго „прати“, а сигурна сам и већину вас, јер макар сте једном ставили врећицу напуњену овом биљком у ормар ради растеривања мољаца. А што се сапуна тиче и употребе етеричног уља морам да признам да то и није била љубав на први поглед. Наиме, ја нисам баш неки љубитељ цветних мириса тако да ме је мирис лаванде освајао на дуге стазе – и на крају баш освојио!

Овај сапун сам по први пут направила из чисте знатижеље како бих се и сама уверила у благодети које су везане за ову биљку. А њих заиста има на претек... Када бих сада кренула да набрајам све чињенице до којих сам допрла, читајући о овој биљци на нету, бојим се да би се овај пост поприлично одужио. Зато ћу напоменути само неке које су мени биле најинтересантније. Чај од лаванде препоручује се за подстицање варења. Осим тога употребљава се за испирање рана на кожи и слузокожи. Етерично уље лаванде изузетно повољно делује и на нервни систем. Неколико капи овог уља на јастуку добро ће доћи за отклањање стреса и несанице. 
 

Сапун "Лаванда"

За већину мојих сапуна стално размишљам о могућностима да их додатно модификујем, пробам другачији процес, убацим још неки састојак, дотерам рецептуру... Практично да није тога верујем да би се овај хоби претворио у стереотип и за мене изгубио смисао.

Међутим, кад је сапун са лавандом  у питању, баш због тога што ме асоцира на класику, волим да буде једноставан и рустичан па га зато и правим топлим поступком. Тренутно сам задовољна како изгледа и не планирам да га мењам, мада никад се не зна. До нове идеје, до неке нове инспирације...

Желим вам успешан остатак радне недеље и срећно сапуњање.

Бели као снег, тврди као камен

Не, није у питању никаква загонетка него просто асоцијација везана за слани сапун који сам недавно направила. Већ дуже време га имам у плану али тек сам се недавно бацила у акцију.

Читајући доступна искуства о сланим сапунима сазнала сам да је сапун са додатком соли мало специфичан у односу на „регуларне“ сапуне тако да сам ове веома корисне информације узела у обзир док сам се бавила планирањем рецептуре. На првом месту со сузбија пенушање тако да би препоручена количина кокосовог уља, познатог по томе да доприноси чврстини и пенушавости, била 50 -100%. Међутим, додато у оваком високом проценту кокосово уље у сапуну може исушити кожу те је стога препоручени вишак масноће 10 – 20%. Што се тиче укупне количине соли она се може додати по жељи па чак и до 100% тежине уља која се користи у рецептури.

Ја сам одлучила да пробам рецепт са 20% вишка масноће у виду ши бутера и 75% додатка морске соли. Све у свему испод је рецептура за моју тест пробу сланих сапуна, сасвим довољна за два сапуна:

80 г кокосовог уља

20 г ши бутера

16 натријум хидроксуда

38 г воде

75 г морске соли.

Што се саме технике израде тиче иста је као за било који други сапун који се прави хладним поступком. Треба само повести рачуна о брзини јер са овако високим садржајем кокосовог уља сапун се мућењем стегне веома брзо па стога треба узети у обзир време које је потребно за додатак соли и њено мешање са сапунском масом.

"Слани сапуни"

Сапунску масу сам излила у 2 појединачне модле тако да ми је било лако да их извадим, што сам могла и већ после неколико часова.

Бели као снег, тврди као камен

Осим што се коришћењем сланих сапуна може приуштит "спа" доживљај у кућној варијанти, због соли коју садрже, сматрају се природним детоксикатором а такође се сматра да побољшавају циркулацију. Мени остаје да пробам па да и ја поделим своје искуство ...

Желим вам леп викенд и срећно сапуњање!