Сапун са зеолитом

Знате ли на шта сам прво помислила кад сам од брата, који се бави органским узгојем житарица, још зимус добила на поклон овсено брашно?

Баш сам поносна на производе мог брата!

Није била у питању ни проја, ни погача, ни неки интегрални штапићи (мада и то се врло брзо нашло на трпези) већ овсено млеко! И верујем да већ претпостављате у ком производу је завршило мада морам да признам да  ми је баш дуго требало да решим да направим сапун са додатком овог састојка...

Могу вам рећи: ништа лакше од прављења овсеног млека! Можете наћи разне рецепте на интернету али ја сам следила врло једоставну процедуру коју је описала Cee, иначе власница Oil&Butter блога, у овом посту.

Решила сам да овсено млеко употребим у сапуну са зеолитом. Зеолит као додатак сапунима, које сам радила топлим поступком, користим већ дуже време. Међутим, што се овог сапуна тиче, решила сам да га направим хладним поступком по мало измењеној рецептури. Моја замисао је била да овсено млеко користим као део течности за растварање соде. Међутим ипак нисам могла да одолим па сам уз њега додала и козје млеко.

Хладно овсено млеко сам додала у сапунску масу након што је мућењем достигла "траг". Готова маса је била заиста лака за манипулацију. Ево како је сапун изгледао непосредно након сипања у модлу:

Сапун са зеолитом

А овако одмах након сечења:

Тек исечени сапун са зеолитом и овсеним млеком

Направљен на бази маслиновог, палминог, кокосовог, рицинусовог уља и ши бутера као додатка у виду 7% вишка масноће, са пријатним мирисом Happy Baby мирисног уља, овај сапун је врло брзо постао мој нови фаворит.

Сапун са зеолитом

А који сапун је тренутно ваш фаворит?

Желим вам успешну предстојећу радну недељу и срећно сапуњање!

Сапун који има "облик"

Волим слане сапуне! Након што сам утрошила и последње залихе знала сам да ћу кад тад направити још неки. Фасцинирана индигом као колорантом и лепом плавом бојом коју даје сапуну било ми је баш спојиво да мој следећи слани "пројекат" буде плав.

Слани сапуни су мало специфични због тога што, при великој количини соли коју им додајемо, уља у рецептуру морамо комбиновати тако да добијени сапун буде пенушав и да не исушује кожу. Због тога је већина сланих сапуна направљена на бази кокосовог уља (због обилне пене) и неког бутера (ја користим ши бутер а рецептуру сам објавила у овом посту). Још једна специфичност сланих сапуна је везана за њихово брзо стврдњавање и умешност да се одреди време када се ваде из модле и секу. Ја морам да признам да се нисам усудила да слани сапун излијем у моју регуларну модлу баш из бојазни да ће ми промаћи прави тренутак када би га требало исећи а, узимајући у обзир цену коришћених састојака, нисам хтела да ризикујем и добијем гомилу изломљених сланих комада. И управо долазимо до разлога због чега пишем овај пост као и везе са његовим насловом...

Већ од самог почетка, практично од када сам направила први сапун, ја стално добијам силиконске модле на поклон и количина коју сам до сада прикупила је заиста импресивна. Имам их разних: за мафине, колаче, срцолике облике у две различите димензије, модле за прављење леда...



Моје модле...

Кад год добијем нову, а обично од мог супруга, само ми дискретно скрене пажњу да сапуни могу да имају и "облик". Немојте погрешно да ме схатите али ово је заиста ствар личног опредељења и укуса. Мада су ме до сада многи сапуни изливени у модлама оставили без даха ја волим сапун "традиционалног" облика. Комад сапуна, што већи, са таласастим врховима, исечен тако да му је текстура потпуно изложена у свој својој лепоти и једноставности. Ручно прављени сапун коме сваки сапунџија даје лични печат...

Али не рекох ли малочас да, не желећи да доведем у ризик исход мог сланог сапунског "пројекта", посегнула сам за силиконским модлама. И могу вам рећи да ми није било лако да изаберем у коју да излијем сапуне. Првенствено због тога што слана сапунска маса и није превише user friendly материјал за обраду. Због високог садржаја кокосовог уља веома брзо се стегне а кад се дода со добије се и не превише глатка маса. Зато сам се одлучила за најједноставније силиконске облике и држала палчеве да буду потпуно испуњени сапуном тј. да не остану шупљине.

И ево како су испали, слани индиго сапуни:



Слани индиго сапун

 Плава боја се баш добро држи а и со се дискретно примећује. У њих сам ставила мирисно уље бора и могу вам рећи да кад год узмем ове сапуне у руке асоцијација су ми на море...

На неки начин сам задовољна коначним исходом. Комплетна сапунска маса ми се сместила у модле (браво за мој прорачун!), лепо су изливени и миришу заиста божанствено.

Да ли ћу модлама поново дати шансу? Искрено и нисам баш сигурна.  Можда само за ове слане сапуне... У међувремену остајем доследна својој визији ручно правњених сапуна.
А који се сапуни вама највише свиђају?

Желим вам леп викенд и срећно сапуњање!

"Небо, небо плаво је..."

Представићу вам сапун који сам направила још јануара али ево тек сада пишем о њему. Практично настављам серију о сапунима са састојцима из Јапана које ми је послала Maya власница Infusion bloga а о чему опширније можете прочитати у овом посту.

Дакле, сапун обојен индигом!

Индиго сапун

Не знам за вас али за мене је индиго до скоро искључиво подразумевао лист који се ставља испод неког папира на коме пишемо како би се текст копирао на следећем листу. Знала сам да је у питању нека супстанца која омогућава бојење али нисам могла ни да претпоставим да је у питању биљка која може имати и неку другу намену - на пример да обоји сапун! И онда, када сам овај драгоцени састојак добила на поклон, знала сам да ћу га сигурно испробати, али сам се на кратко двоумила око дизајна. Некако цела та прича са егзотичним састојцима ме је асоцирала на "confetti soap" и предивне сапуне које виђам да израђују сапунџије из Јапана.

Према различитим инструкцијама на које сам наишла индиго се може додати када сапун мућењем достигне "trace" или у воду којом се раствара сода. Ја сам се одлучила за овај други начин. Ставила сам чак мање од пола кашичице индига на 140 мл воде колико је захтевала рецептура. Добила сам стабилну боју која ево чак и након 2 месеца од прављења сапуна не бледи.

Иначе ово је један од ретких веган сапуна које сам направила јер уобичајено већи део течности коју користим за растварање соде када правим сапуне је козје млеко. Овај сапун се састоји од маслиновог, палминог, кокосовог, рициносовог уља и какао бутера у виду 7% вишка масноће. Она делимичн прозрачна структура веган сапуна је нешто што ме привлачи у последње време тако да ће вероватно бити још веган "пројеката" у будућности.

"Небо, небо плаво је..." Обојеног Програма je песма на коју ме је асоцирао овај сапун након што сам га исекла и видела како је испао.

У следећем посту ћу вам приказати још један индиго сапун а онда ћу мало застати са јапанским састојцима...

Желим вам леп остатак викенда, успешну радну недељу и наравно срећно сапуњање!

Направите сами шећерни пилинг за тело

Верујем да и сами коритите састојке који су вам на дохвату руке за негу тела а ево једног рецепта који сам недавно испробала а који ме је одушевио: шећерни пилинг за тело са лимуном!

Састојци који су вам потребни су лако доступни и верујем да их већ имате у кухињи:

3 кашике уља (ја сам користила мацерат невена у маслиновом уљу)
3 кашичице глицерина
1 кашичица лимуновог сока
1 кашичица меда
1/2 шоље шећера (у мом случају жути шећер)
10 капи мирисног уља лимуна (опционо)

Састојци за шећерни пилинг

 Помешајте уље, глицерин, лимунов сок и мед у посуди и након сједињавања ових састојака додајте шећер. Мада сам у рецептури навела 1/2 шоље шећера ову количину модификујте а све у складу са тим да ли желите више или мање груб пилинг.

Шећерни пилинг за тело

Пребаците га у адекватну посуду (мени је стаклена теглица сасвим у реду) и чувајте га у фрижидеру. Обележите га! Овај производ толико примамљиво изгледа а верујем да сигурно не бисте желели да га неко од ваших укућана грешком замени за храну!

Количина коју ја правим је довољна за неколико третмана и то из следећег разлога: пилинг се узима влажним рукама а без обзира колико се поведе рачуна о чистоћи посуда и састојака које користимо вода ипак представља плодно тле за развој бактерија, плесни... Због тога мања количина, благо закишељеног пилинга, на ниској температури и може да издржи пар недеља у фрижидеру уз ставрно низак ризик од контаминације. Мени је зато и боље да чешће направим мање количине нарочито кад припрема овог производа уопште није захтевна.

Пар пута недељно, након туширања нанесите овај пилинг на влажну кожу и благо масирајте а затим исперите. Након оваквог пилинга кожа остаје глатка и мека и није потребо користити додатни лосион за хидратацију. Повременим пилинзима олакшавамо кожи регенерацију а то је управо оно што нам треба на измаку ове зиме.

A који је ваш пилинг фавори?

До нових постова у којима ћу приказати нове сапуне са састојцима из Јапана желим вам успешну радну недељу и срећно сапуњање!