Један од циљева које сам поставила себи за ову годину је да напишем неку врсту инструкције о прављењу сапуна. Мада на интернету на ову тему постоји доста информација и YouTube снимака ипак сам на неки начин и ја хтела да дам свој допринос. Ја јесам хемичар али, верујте ми, на факултету смо више о сапонификацији учили кроз механизме хемијских реакција а на практичним вежбама су неке друге синтезе биле на програму. Практично сам и ја научила да правим сапун читајући разна упутства које су друге сапунџије несебично поделиле на интернету. У том смислу осећам на неки начин потребу да и ја дам свој допринос по овом питању.
Па како направити сапун? Сада бих одговорила да није тешко, али верујте ми, на самом почетку то уопште није тако изгледало. Морам да кажем да сам веома много времена утрошила читајући о карактеристикама сировина, квалитету које дају сапуну, поступцима и техникама израде. Заиста доста информација за почетника. Кад се томе дода цена и недоступност састојака, које хобиста може да купи у слободној продаји на нашем тржишту, онда је јасно колико се савесно и темељно треба припремити пре почетка како би сав тај драгоцени материјал био ефикасно искоришћен.
Инструкцију ћу објавити у два дела:
· Уводни део и припрема
· Израда сапуна са козјим млеком хладним поступком.
Mожда бисте се запитали: зашто правити сапун? Ја сам велики поборник ручно прављених ствари и то је, између осталог, био један од покретача да се упустим у ову авантуру. Такође, постоји потпуна контрола материјала који се користе, а који дају крајњи производ пребогат глицерином, као и многим другим састојцима, а који су благодет за негу коже. И на крају, прегршт идеја, мноштво могућности за дизајнирање, пружају велику прилику за креативност а мени и уточиште од регуларних активности и обавеза.
Увек је добро на самом почетку имати потпуно разумевање процеса. Због тога крећемо од сапонификације – реакције којом настају сапуни. Ја наравно користим сваку прилику за писање хемијских реакција, па тако и сада. Види се да ми хемија баш недостаје):
 |
| Реакција сапонификације |
Као што можете видети, да би настао сапун потребно је имати масне киселине, налазе се у уљима или мастима, и натријум хидроксид (у даљем тексту сода). Осим сапуна који настаје овом реакцијом као споредни производ генерише се глицерин који остаје у ручно прављеном сапуну.
Безбедност на првом месту!!! Не постоје јаче речи којима бих могла више да нагласим колико је битно да се заштитите док израђујете сапун. Прављење сапуна подразумева руковање натријум хидроксидом. Не желим да делује застрашујуће али наглашавам да је натријум хидроксид класификован као опасна хемикалија, корозивна, која може изазвати тешке опекотине коже и оштећења очију. Због тога током манипулације содом, израде сапуна, прања опреме, заштитите се прописно! Носите одећу са дугим рукавима, заштитне рукавице и наочаре које добро пријањају. Ваша безбедност је само у вашим рукама!
 |
| Минимум заштитне опреме потребне током израде сапуна |
Такође водите рачуна да је сода прописно обележена на начин да је нико не може грешком употребити у неку другу сврху и складиштите је ван домашаја деце. Сапун израђујте у чистом, изолованом простору, тако да се избегне било која могућност контаминације животног простора, хране и посуђа за припрему хране.
Неопходан прибор за израду сапуна
 |
| Основна опрема за израду сапуна |
Потребно је да у старту одвојите неопходан прибор и опрему коју ћете користити само за израду сапуна. Не помишљајте да ову опрему користите у друге сврхе, а нарочито не за припрему хране.
Дигитална вага: прецизност у мерењу неопходних састојака и соде је кључна зато немојте штедети и опремите се дигиталном кухињском вагом. На тржишту су лако доступне. Код израде сапуна битно је мерити тежину уља, не њихову запремину, зато је прецизна вага заиста неопходна.
Ручни блендер: из личног искуства вам могу рећи да је ручни блендер десна рука. Мада сапун можете умутити и ручно, или помоћу миксера, ручни блендер је ипак најбољи јер се са њим јако брзо умути сапун. Другачијим техникама мућења се такође може направити сапун али мућење траје дуже.
Посуде: биће вам потребне различите посуде. За одмеравање соде ја користим пластичну и само у те сврхе. Посуде од стакла користим за одмеравање чврстих уља и бутера и оне су ми погодне јер ове врсте материјала могу да отопим у микроталасној. Сапун мутим у већој пластичној посуди, мада за ову сврху можете користити и неку шерпу од нерђајућег челика.
Модле: ово је ствар личног избора. Можете користити силиконске модле за појединачне сапуне којих има у различитим облицима и којима се веома лако рукује. Такође и било која пластична посуда може да дође у обзир. Водите само рачуна да пластика није превише тврда да би могли лако да извадите сапун. И на крају дрвене модле. Ако сте вешти, или имате некога ко вам може помоћи и направити дрвену модлу, а волите сечене комаде сапуна, онда је ово сигурно прави избор. Оваква модла ће имати димензије у складу са вашом визијом сапуна по питању облика. Међутим дрвене модле морате облагати, јер то је једини начин да сапун извадите из ње. За то су најпогоднији папири за печење мада и пластична фолија може да дође у обзир.
У наставку поста навешћу неке основне појмове везане за израду сапуна.
Калкулатор за сапун: ово је програм којим креирате рецептуру за сапун, тј. неопходну количину уља, соде и воде који улазе у рецептуру. Ја користим овај калкулатор: soapcalc. Када креирате рецептуру водите рачуна о попусту (мислим да се овако преводи superfat) односно вишку уља који у сапуну остане неизреагован са содом. Рецептуре које креирам обично имају вишак уља (superfat) од 7%. Наравно, ово све зависи од типа сапуна који желите да правите, врсте материјала и додатака које користите. Временом ћете одредити колики superfat вам највише одговара.
Траг: ово је стање сапунске масе када током мућења достигне густину пудинга. Можете проверити да ли сте достигли траг тако што подигнете блендер којим мешате а сапунска маса која падне са њега се задржи на површини сапуна у посуди. Ово је тренутак када сапуну додајете вишак уља (superfat), боју и мирис.
Мириси за сапун: Постоји неколико врста сапуна које правим, махом за осетљиву кожу, у које намерно не додајем мирисе. Међутим, мирис даје сапуну идентитет. Оно што сам до сада могла да приметим је условни рефлекс сваког ко узме сапун у руке је да га омирише. Сапун можете мирисати етеричним уљима, која су прилично скупа. Ја највише волим етерична уља лаванде и нане а и добро се држе у сапунима рађеним хладним поступком. Друга могућност су мирисна уља чији дијапазон је огроман. Најважнија ствар код мирисања сапуна, а ово се нарочито односи на мирисна уља, је наћи праву меру за дозирање. Ја обично додам 3%, у односу на тежину уља која ми улазе у рецептуру, али нека мирисна уља у овој концентрацији могу да направе велике проблеме (нпр. да тренутно згусну сапунску масу у посуди и доведу вас до очаја). Укратко речено дозирање зависи од квалитета мирисних материјала и њега ћете експериментално морати сами да утврдите.
Боје за сапун: На располагању вам могу бити различити природни колоранти: какао, кафа, коприва, куркума, сок шаргарепе, активни угаљ... До сада сам све ове колоранте испробала тако да на блогу можете видети како изгледају и држе се у сапуну. Други избор су козметички минерални пигменти (махом оксиди) који су јако погодни за шарање сапуна али на жалост и јако тешко доступни на нашем тржишту.
Планирам да у следећем посту објавим рецептуру и инструкцију за израду сапуна хладним поступком са козјим млеком на бази малиновог, кокосовог, палминог и рицинусовог уља. Изабрала сам ова уља због тога што их релативно лако можете набавити. Не бих сада превише да дужим али карактеристике сапуна ће зависити од уља које користите. Свако уље има своје специфичности због уникатног садржаја масних киселина које се сапонификују (сетите се хемијске реакције са почетка поста). Овде укратко дајем преглед основних карактеристика уља које ћу користити да направим сапун за сврху ове инструкције, мада верујте ми, свако од њих заслужује макар један посебан пост:
Маслиново уље: уље без кога ми је ручно прављени сапун готово незамислив. Постоје „кастиљски“ сапуни који се израђују искључиво од маслиновог уља. Производи веома нежан и благ сапун, погодан за осетљиву кожу, али не пени обилно, боље речено ствара слузави филм.
Кокосово уље: даје чврстину сапуну и обилне, велике мехурове пене. Изузетно добро чисти. Превилики садржај може исушити кожу. Препоручени опсег је од 15 – 30 %.
Палмино уље: Веома много коришћено уље које сапуну даје чврстину и формира богату густу пену. Можете га користити у опсегу од 25 – 50 %. Међутим, због негативних утицаја на животну средину изазваних експлоатацијом палми ради добијања уља, у последње време је тренд код неких сапунџија да се из рецептуре ово уље или елиминише или да се користи само оно набављено из поузданих, одрживих извора. Знам да ово звучи поприлично далеко и страно нама овде у Србији али очување животне средине ипак зависи од појединачне свести и личног доприноса...
Рицинусово уље: даје обилну пену сапуну и обично се користи као superfat уље. Изузетно добро негује кожу одржавајући јој влажност. Препоручени опсег је 5 – 8 %.
Заустављам се овде и најављујем следећи пост у коме ћу обајвити рецептуру и инструкцију за израду сапуна са додатком козјег млека. Надам се да сам вас овим постом подстакла да се још више баците на ишчитавање ма тему ручно прављених сапуна, јер као што рекох, потребно је јако се добро припремити пре него што се бацимо у акцију!
До наредног поста желим вам леп викенд и срећно сапуњање!
